Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo, 6.jula 1907.godine u Meksiku, mesto Kojoakan. Bila je ćerka čuvenog slikara i fotografa, nemačko-jevrejskog porekla, Giljerma Kalo. Kako je od nesuđene doktorke, postala fascinantna slikarka?!
U tome može da vam pomogne Karolin Bernard.
Mnogi kažu da je “Frida Kalo i boje život” romansirana priča, ne bih se složila sa njima. Knjiga je realna priča revolucionarke, umetnice i pre svega jake žene. Spremite se za surovu realnost i bez ikakvih ulepšavanja.
Priča počinje u samom trenutku političkih promena i razvoja umetnosti sa drugačijim pogledom na svet, sa njenim entuzijazmom, ambicijom i razmišljanju o nekom boljem i lepšem životu. Na putu ka ostvarenju njenih snova isprečila se nesreća, koja se te davne 1925.godine dogodila u sudaru između autobusa u kom se vozila sa dečkom Alehandrom i tramvaja, zadobila je teške povrede.
Postavlja se pitanje da nije bilo tog trenutka, da li bi postala to što jeste?
Od tog trenutka počinje razvoj i život posebnog cveta, koji tek počinje da pupi.
Njenom cvetanju i oprašivanju pomoći će krunica Dijega Rivera.
Sve ono što je slikala u njoj je budio Dijego, njen prvi, drugi i poslednji muž. Ona nije bila osoba koja trpi sažaljenja, pokazivanje slabosti i nikad nije plakala. Međutim, jedino što se trudila jeste da ulepša ljubav prema svom muža, iako je bila vrlo realna. Najviše me fascinira njena iskrenost kako prema sebi, tako i prema drugima. “Pucala” je pravo u čelo.
Boje su ono što oslikava nju i njen život. Ali, te boje nisu uvek onakve kakve očekujemo da će biti. Jedino su želje drugo su mogućnosti, odnosno putevi života.
Kojim bojama vi predstavljate vaš život?
Da li crvena, ljubičasta nužno mora značiti sreću i radost?
Posle Fride i njenih boja više ništa neće biti isto, sve će biti baš onako kako treba biti.
“Ne mogu da slikam revoluciju kao ti.
Moja revolucija se odigrava u meni.
Ja sam revolucija.”
Jelena Smuđa
