Haruki Murakami je rođen 12. januara 1949. godine u Kjotu (Kyoto) u Japanu posle Drugog svetskog rata. Odrastao je u tri grada i to u Šukugavi (Shukugawa), u Ašiji (Ashiya) i u Kobu (Kobe) kao jedino dete u porodici Murakami.
Njegov otac je bio sin budističkog sveštenika, a majka kćerka trgovca iz Osake. Oboje su izučavali japansku literaturu.
Još od detinjstva Murakami je kao i Kobo Abe bio pod uticajem zapadne kulture, kao i ruske muzike i literature. Odrastao je čitajući širok obim radova evropskih i američkih pisaca kao što su Franc Kafka, Gistav Flober , Čarls Dikens, Fjodor Dostojevski, Ričard Brotigen i Žak Keruek. Ovi uticaji sa zapada su Murakamija izdvojili od većine japanskih pisaca.
Njegovi radovi prevedeni su na 50 jezika.
Šta se dešava na ulicama velikog grada kad padne noć? Zašto se loše stvari ili određene situacije dešavaju baš noću? Da li noć zaista ima neku čudnu nit kojom povezuje ljude i stavlja ih na pogrešno vreme i mesto ili nam to samo tako izgleda? Možda su baš tu gde trebaju biti?!
Zamislite sebe da ste u poziciji posmatrača. Vozite se autobusom, ulicama Tokija, gledate kroz prozor i samo vas dva minuta deli od ponoći.
Sat je otkucao 00:00h. Počelo je!!!
Noć je odabrala vas da budete svedok i bićete nevidljivi za sve druge.
Oblećete iznad grada, zastajete na prozoru sobe jedne devojke koja spava kako bi se odmorila, međutim ona spava dubokim snom već dva meseca.
Letite dalje do kafića u kojem zatičete sestru naše “uspavane lepotice” kako sedi sama i čita neku knjigu. Ona samo želi da bude sama, daleko od problema.
Nastavljate svoj let, na ulicama zatičemo muškarca kojem ili ne trebaju usluge prostitutke ili samo voli da ih tuče. Možda se iza tih njihovih postupaka krije nešto drugo. Neka dublja priča.
Zašto Murakami celu priču svodi na samo na par likova, kad znamo koliko Tokio ima stanovnika? Zašto su mu samo oni bitni ili oni treba nam da budu bitni?
“Kad padne noć” je naizgled konfunzan roman. Sve deluje kao da prelazite sa teme na temu, kao da ništa nema smisla.
Ali, baš u tom besmislu je poenta.
Pazite se, pala je noć!
Jelena Smuđa
