Opominjem sebe
da neću te više krasti.
Tvoji su koraci divlji vragovi vremena.
I neću više na svoj zahtev tebi
pod noge bacati bisere.
Opominjem sebe da neću isto pasti
na oči koji daruju maštu, strast, i slast.
I neću više slatkim rečima
u tvoj zagrljaj da gubim se
dok sebi sebe ne vratim.
Opominjem jutra da me te ne zovu,
ni postelju koja nudi zlatne niti.
Al vrag opomena.
Ljubav koja štiti
moje je srce
već sa tvojim pronašla.
Gordana Trifunović
