Anđelija je nakon fakulteta pronašla posao u veoma uspešnoj kompaniji. Već nakon tri meseca dobila je rešenje za stalni radni odnos. Odmah je otišla u banku i podnela zahtev za stambeni kredit. Zbog visoke plate i poznatog imena firme u kojoj je radila odmah je dobila kredit.
Već neko vreme obilazila je kuće na izlazu iz grada. Jedna joj se jako dopala već na samom početku obilaska. Ipak je pogledala i ostale ponude i na kraju vratila se njoj. Bila je to stara građevina koja je imala sve odlike dvorca. Nije mnogo platila jer prethodni vlasnik je gledao kao staru kućerinu. Anđelija je imala prijatelje arhitekte i dizajnere koji će joj pomoći oko popravki kuće.
Već prve nedelje, od kad je kuća postala njena, krenuli su prvi radovi.
Lupanje i zujanje raznih alata privukli su pažnju komšiluka. Jedno jutro posetila je baka Nada.
-Dobro jutro! Vi ste nova komšinica?
-Da, ja sam. – S osmehom na licu odgovorila je Anđelija
-Ja sam Nada, prva komšinica s leve strane. Čula sam da je neko kupio kuću ali nisam znala ko. Drago mi je da imam u komšiluku tako lepu devojku.
-Molim Vas, izvinite zbog buke koju pravimo.
-Uopšte se ne opterćuj zbog toga. Malo živosti u ovoj tihoj sredini prija. No, neću te zadržavati. Radite a kad budeš želela da predahneš pozivi me. Doneću kafu i sok. Evo, ovo je moj broj telefona. – pruži joj papirić na kom je drhtavom rukom bio ispisan broj.
-Hvala Vam. Iskoristiću Vašu ljubaznu ponudu jer kuhinja mi je u haosu a i nije uključen šporet.
Majstori su vredno radili svoj posao. Anđelija oko 12 h pozva komšinicu u vezi obećane kafe. Pre toga otišla je do radnje i kupila sokove, pivo i kafu koju će dati baka Nadi.
Komšinica, zadovoljna što može biti od koristi, u međuvremenu, napravila je i kolače, tako da je na tacni sa kafom i sokom donela i kolačiće koji su još bili vrući.
Na licima majstora videlo se da su se obradovali predahu koji ih očekuje.
Iza kuće bila je velika baštenska garnitura od pruća, smeštena u hladu, ispod drveta.
Baka Nada posluži ljude i uze kafu za Anđeliju i sebe.
-Hvala Vam. Baš nam je trebalo osveženje.
Majstori popiše na brzinu kafu i piće i odoše da rade a njih dve su ostale još neko vreme da pričaju.
Nakon nedelju dana spavaća soba je bila sređena i Anđelija je rešila da počne tu da spava. Stanodavcu je rekla da će do kraja meseca preneti ostatak stvari.
Umorna, istuširala se I legla da spavam u veliki bračni krevet koji je ostao od prethodnog vlasnika. Obzirom da je bio u odličnom stanju samo je pozvala servis koji je dubinski oprao krevet. Bio je veoma udoban. Brzo je utonula u san.
Da li od premora ili nekog drugog razloga imala je loše snove.
…U sobu je ušla žena duge plave kose. Sela na fotelju naspram kreveta i tiho plakala…
Anđelija se trže iz sna i ustade. Mesečina je obasjavala sobu. Nikoga nije bilo.
Jedva se smirila i zaspala.
Par večeri za redom san se ponavljao.
Jedno jutro, dok je pila kafu sa komšinicom, reče joj o svojim snovima.
-Znaš, tu je živela jedna žena… Davno… Muž je pravio ludom da je na kraju stvarno poludela. Imala je dete iz prvog braka. Ali novi muž joj nije dozvoljavao da ga viđa. A vremenom rekao je da se dete razbolelo i da je umrlo. To je dotuklo. Ubrzo nakon toga odveo je u neku psihijatrijsku kliniku. Više ništa nismo čuli o njoj.
Te večeri Anđelija nije mogla da zaspi. Dugo je razmišljala o tome što joj je pričala Nada.
Iz dnevne sobe začula je veliki zidni sat. Jako udaranje klatna prenu je iz razmišljanja.
Reši da će sutra zamoliti majstore da premeste sat dalje kako je ne bi budio.
Čim su popili jutarnju kafu ona ih zamoli da odnesu sat u hodnik.
Dvojica uhvatiše sat i jedva ga podigoše. U tom trenutku nešto kao da je palo unutar sata. Jedan od njih ga otvori i spazi metalnu kutiju. Uze je i dade Anđeliji a oni nastaviše sa radom.
Gledala je neko vreme kutiju a onda ode iza kuće i sede za sto. Rukom obrisa prašinu i polako otvori kutiju. Bilo je nekih papira i slika a ispod ugleda pletene cipelice za bebe. Seti se žene o kojoj je pričala Nada. Sigurno je ovo njeno. Na slikama bila je devojčica kovrdžave kose i malog prćastog nosića. Na jednoj ugleda lepu, plavu ženu sa bebom. Odloži kutiju sa strane i pozva komšinicu da dođe.
Sanja Trninić
