Rodila se jednog dana,
devojka mala,
na brdovitom balkanu,
u maloj zemlji, malom gradu.
Tamo su vetrovi blagi, klima odlična,
zemlja plodna,blagorodna…
Tamo gde se slave dva Božića,
dve Nove godine, dva Uskrsa.
Gde se poštuje tuđe, kako i svoje.
Gde su svi braća i sestre,
drug i drugarica,
dame i gospoda.
Kažu da su tu žene najlepše na svetu,
ćerka je tatin sin,
a sin mali gospodin.
Ovde nije teško biti fin.
Reći dobro jutro, dobar dan
i laku noć svima.
E, živote…
Dođe onda trenutak da napustiš sve to,
put te zove u nepoznato.
Tamo gde ideš na svoje,
a opet ništa nije tvoje.
Sunce ne greje kao pre,
nebo strano, a tlo slabo.
Rođena Novosađanka,
postala Kanađanka,
a sad je i jedno i drugo
Novokanađanka.
Jelena Smuđa
