Pružila je ruke ka devojci.
Sara je išla polako ka njoj boreći se sa raznim emocijama a onda se osmehnu i zagrli majku.
Dugo su stajale tako a onda se Natalija udalji pažljivo posmatrajući lice svoje ćerke koja joj je toliko nedostajala svim ovih godina. U Sarinim očima videla je svoju malenu devojčicu i setila se nestašnih loknica sa slika koje je dobijala od majke a posle i od Milana.
Tih par trenutaka prošao joj je čitav život pred očima. A onda, shvativši da je sad zaista pred njom njeno čedo, privuče je ponovo u zagrljaj i pusti suze olakšanja.
Nikola ih je posmatrao sa strane ne želeći da kvari taj dugočekani trenutak.
Onda majka poljubi Saru u kosu i pozva nju i Nikolu u kuću.
Ručak je protekao u veselom razgovoru jedne porodice. Kao što je i mislila Nikola je zaista divan dečko i veoma lako će ga zavoleti. Verovatno ne kao Gorana iako su joj bili isti, on brat po ocu a Nikola brat po majci. Međutim one dečije vragolije što je prošla sa Goranom nikad ne može imati sa Nikolom. Ali o tome sad nije želela mnogo da razmišlja. Volela je Miru. Ceo život joj je bila divna majka i nikada nije osetila da ona joj nije biološka majka. A Nataliji nije mogla da zameri što nije bila sa njom. Ipak to je bila odluka drugih ljudi.
Važno je da su sada svi na okupu.
Nakon ručka, poslepodnevnog druženja i večere Nikola je odvezao kući. Zahvalila je Nataliji na divno provedenom danu uz obećanje da će se uskoro videti.
Ujutru je odmah pozvala Miru i pričala joj o susretu sa Natalijom.
Tog dana je otišla na ručak kod njih.
“Teto, mislio sam da opet nećeš doći. “ Skoči joj u zagrljaj Petar čim je video.
Telefon joj zazvoni i izmami joj osmeh na lice kad vidi Stefanovo ime. To nije promaklo Petru a ni ostalim ukućanima.
Nakon završenog razgovora Petar je zadirkivao.
“Teta se zaljubila, teta se zaljubila… “
“Ej ti mali mangupe… “
“Da li mi se čini da imaš nešto lepo da nam kažeš? “ Upita majka.
“Pa, da. Upoznala sam jednog divnog dečka iz Prokuplja. Dolazi u Pančevo često i tad se i viđamo. Sad me je zvao i rekao da dolazi večeras. Zove se Stefan. “
“A izgleda da ću uskoro dobiti zeta a i zamenika za nošenje teških stvari i za razne popravke. “ Nasmeja se Goran.
“Pa bato, ko može bolje to od tebe da radi? “ Priđe bratu i čvrsto ga zagrli.
“E sad, izvinite, moram da odem kući da se spremim. Vidimo se, mili moji. “.
Petar čvrsto zagrli tetku i svi je ispratiše do vrata.
Čim je ušla u stan otišla je da se najpre istušira a onda odabra lepu teget haljinu i kosu pusti da joj pada u talasima preko ramena.
U 20 h izađe iz zgrade. Stefan je već čekao oslonjen o auto. Bio je prelep. Oboje su gledali hipnotisano jedan drugog. Stefan iskorači ka njoj i zagrli je, ljubeći joj kosu.
Topla struja prođe im kroz tela. Nakon par trenutaka se razdvojiše i uđoše u kola. Ne pitajući za mesto uputio se ka restoranu na obali Tamiša.
Iako je atmosfera bila veoma prijatna oni nisu ni marili za to
Videli su samo jedan drugog.
Nakon večere uzeli su bocu vina i nazdravili.
Sara je blistala. Odjednom sve kockice su se složile. Saznanje da ima još jednu majku I brata, kao I da je verevatno pronašla čoveka koji joj odgovara, bila je srećna.
Podigla je čašu vina da nazdravi novoj ljubavi I novoj porodici.
Kraj
Sanja Trninić
