Nakon par dana Stefan se javio da dolazi u Pančevo. Sara je bila veoma uzbuđena. Njegovu knjigu je nosila na posao i čitala kad nije imala obaveza. Bila je pri kraju.
Olga je morala da odputuje u Francusku zbog revije. Tako je opet za vreme ručka odlazila kod svojih.
“Teto, ne volim tvoju drugaricu “Ljutito je izjavio Petar.
“Zašto, ljubavi moja? “ Nasmeja se Sara malom mrgudu.
“Dok je ona bila tu nisi dolazila svakog dana. Reci joj da više ne dolazi! “ Svi se glasno nasmejaše na njegove reči.
Za vreme ručka Goran upita sestru za dnevnik.
“Pri kraju sam čitanja. Sve više mi se sviđa ta Natalija i njena priča. I želim da je upoznam. “
Na pomen Natalijinog imena majka se strese.
“Saro, mislim da je vreme da razgovaramo. “ Ozbiljan majčin ton privuče Sari pažnju.
Ovaj razgovor smo trebali da obavimo još dok ti je otac bio živ ali on je sve odlagao kako te ne bi povredio… “
“Mama, o čemu se radi? “ Sa strpnjom je upitala.
“Milan je tebe dobio sa drugom ženom. Nažalost ja ti nisam prava majka iako te volim kao i Gorana, uopšte ne pravim razliku. Tvoja majka je Natalija Todorović. Žena čiji dnevnik čitaš i koja ti je prodala sto. “
Sara ispusti viljušku kojom je jela kolač.
“Ne mogu da verujem. To sigurno nije tačno. Ali njena ćerka se zove Srna. “
“Kad smo došli u Pančevo Mitina majka je naredila da ti promenimo ime kako te Natalija ne bi lako našla. Milana nije mogla da nađe jer je bio prijavljen na drugoj adresi. Dali smo ti ime Sara. Ali tvoje prvobitno ime je Srna. “
Sara je ustala od stola i krenula ka vratima.
Majci su krenule suze. Plašila se da će je izgubiti ali bolje da joj ona kaže nego da to sazna od Natalije.
Otišla je pravo kući. Nije mogla da se vraća u radnju.
Dugo je sedela kraj prozora i razmišljala o svemu. Uzela je telefon i pozvala majku.
“Mama, izvini što sam onako izletela ali bila sam jako zbunjena. Ali mnogo te volim i ni za šta ne krivim ni tebe ni tatu. Imala sam predivno detinjstvo. Gorana obožavam a sad znam da imam još jednog brata, Nikolu.
Doći ću sutra kod vas da mi na miru sve ispričaš. Šta god da se desi, ti si moja majka i nikad nemoj misliti da ću ti okrenuti leđa. Volim te, mila moja majčice! “ Obe su plakale. Prekinule su razgovor uz dogovor da će se videti sutra.
Sad je Natalijin dnevnik čitala sa više pažnje i iz drugog ugla.
Na poslednjim stranama dnevnika pročitala je upravo to što je čula od majke.
Čim je završila čitanje pozvala je Nikolu i rekla mu da želi da upozna Nataliju.
“Očekivao sam tvoj poziv i oboje se radujemo susretu. Majka te poziva u nedelju na ručak u našoj kući. “
“Hvala na pozivu,… bato. Vidimo se! “
Sara je pre Stefanovog dolaska čitala na internetu o svetionicima. Spremna ga je dočekala.
Prišao je i nežno poljubio. Na trenutak se zbunila ali već sledećeg trena prepustila se njegovom zagrljaju i poljupcima.
“A sad, dragi vodiču, idemo do svetionika!” Namignuo joj je i poveo ka autu.
Sam pogled bio je predivan.
“Šta imaš da mi kažeš o ovoj lepoti? “
“Ove predivne kule sagrađene su 1909.godine. Proglašeni su za spomenike kulture od velikog značaja 2003.godine. Par puta pretila je mogućnost narušavanja pa su rađene rekonstrukcije. Sanacija kula počela je 2006.godine. Unutrašnjost je mala, može stati svega dvoje – troje ljudi. Oni su jedini par svetionika na čitavom delu toka Dunava i zbog toga su jedinstveni u čitavoj Evropi. “
“Zanimljivo! Predivni su. “
Priđe joj, zagrli je i krenuše ka kolima.
“Eh ovo je tek jedan deo o čemu mogu da ti pričam. Imamo najstariju pivaru na Balkanu, Vajfertova pivara. Osnovana je 1722. Radila je do 2008. Kad je otišla u stečaj.
Pančevo je poznat i kao filmski grad. Tu su snimane scene za “Ko to tamo peva “, “Skupljali perija”, “Maratonci “, “Balkan ekspres”….”
“Dobro, dobro… Ostavi nešto i za sledeći susret. “
Privuče je u zagrljaj i poljupcima ućutka.
U nedelju ustala je veoma rano. Uzbuđena jer će upoznati Nataliju, svoju pravu majku, nije mogla dugo da spava.
Spremila se i oko 11h videla je Nikolin auto ispred zgrade.
“Zdravo! “ Pozdravila je brata i sela u auto.
Do imanja trebalo im je oko pola sata. Pričali su o svemu samo ne o onome zbog čega ide tamo.
Imanje je zaista bilo veliko. Ušli na veliku gvozdenu kapiju i vozeći se putem oivičenim drvećem stigli do kuće ili možda bolje reći zamka.
Na vratima stajala je žena u dugoj bordo haljini, kratke plave kose sa nežnim licem ozarenim osmehom i dozom straha od neprihvatanja.
Sara je izašla iz auta i sporim korakom, gledajući ženu, prilazila vratima.
“Dobro mi došla, mila moja! “
Sanja Trninić
