Videvši je uznemirenu Olga otvori suvozačeva vrata.
Sara uđe u auto i zalupi vratima. Spusti pogled i tihim glasom reče Olgi:
„Vozi! „
Ništa je nije pitala, vozila je ka stanu motajući po glavi šta je moglo da se desi.
Ušla je u stan, spustila torbicu na sto i sela u fotelju.
Olga uđe za njom i zatvori vrata.
„Skot je oženjen. „
„Molim? „ Zapanjeno uzviknu Olga.
„Osećala sam da nešto nije u redu. Prosto je bilo nestvarno lepo…. Nisam ja za ozbiljne veze. Ne. Valjda ću posle ovoga napokon to da shvatim. „ Zastala je na trenutak sa svojim monologom.
„Izvini Olga, nismo se videle tako dugo a ja samo kukam o svojim nesrećnim ljubavima. „
„Ne, draga, samo ti pričaj. Biće ti lakše. Znam koliko te je ovo potreslo. Trebala sam da odem gore i održim mu lekciju. Skot! „ Besnela je Olga.
„Ne, to ćemo nas dvoje raspraviti. Moja je greška što sam mu verovala. „
Skuvale su kafu i nastavile da pričaju o drugim stvarima.
Olga je pričala o svom poslu i o bivšem dečku, o tome kako je osetila olakšanje kad su raskinuli.
„Boban je znao da bude divan prema meni ali toliko je bio ljubomoran da me gušio time. Kao da sam se preporodila kad smo raskinuli.
Nego, dolazeći kod tebe videla sam reklamu za književno veče u biblioteci. Hoćeš li da odemo? Mislim da bi te to opustilo i skrenulo ti misli. „
„To ti nije loša ideja. Kad smo već kod toga, čitam dnevnik jedne žene. Ne znam ko je ona ali ima zanimljivu priču. Kad završim daću ti da pročitaš. „
„Od kud ti taj dnevnik? Našla si ga negde? „
„Nedavno mi je jedan mladić prodao stari pisaći sto svoje majke. Jedna fioka je bila zaključana. Pozvala sam Gorana da je otvori da ne bih oštetila sto mojim stručnim baratanjem alatom. Tamo sam pronašla taj dnevnik. Dvoumila sam se da li da ga vratim ili pročitam. Naravno, znatiželja je pobedila. Toliko je zanimljiva priča da mi se čini da sam u njoj. „
„Zanimljivo. Jedva čekam da je pročitam. „
„Kad reče da je to književno veče? „
„Sutra u 19h.“
„U redu, onda ću sad da napravim kokice i da gledamo neki film. Slažeš li se? „
„Da pogodim, biće to : „Duh „ ili „Kuća na jezeru „? „ Glasno se nasmejaše obe.
„Grešiš, biće „Stigla vam je pošta „“ Ponovo prasnuše u smeh.
Dok su se svakodnevno družile gledale su filmove uz kokice ili neke druge zanimacije a neretko su i plakale zbog nekog filma.
Ostale su dugo budne. Nakon filma prisećale su se mlađih dana, raznih dogodovština i nesrećnih ljubavi.
Sunčevi zraci uporno su se probijali kroz napola spuštene roletne, želeći po svaku cenu da ih probude.
Prva se probudi Olga. Protegli se, osmehnu se kad vidi nežno usnulo lice svoje drage drugarice. Ustade i stavi džezvu sa vodom na šporet.
Naslonjena na kuhinjski radni deo posmatrala je stan. Sara je uvek imala smisla da skromno a lepo uredi stan. Pogled joj privuče polica sa knjigama. Priđe i prelazeći prstima po knjigama čitala je naslove. Zastade kod jedne. Stefan Konstantinović „Ukleto ostrvo „. Olga se nasmeja.
„Šta se smejuljiš ovako rano ujutru? „ Sanjivo upita Sara, trljajući oči.
„Dobro jutro, uspavana lepotice. Uopšte nije rano, deset je sati. Nisam ni znala da si čitala ovog Stefana. Večeras je njegova promocija. „
„Stvarno? Nisam još čitala, dobila sam je na poklon. „
„Dobro, kad upoznaš pisca verovatno ćeš poželeti da je pročitaš. Mislim da dobro piše a i dobro izgleda. „ Namignu joj Olga.
Pred kraj dana Sari zazvoni telefon. Na tastaturi je pisalo Luka. Gledala je neko vreme ime na displeju koje je mislila da će doneti sreću u njen život I razmišljala da li da se javi. Olga je krišom posmatrla drugaricu čekajući šta će ova da uradi. Na kraju je prekinula zvono I telefon odložila na sto.
Ništa nije komentarisala. Otišla je u kupatilo da se istušira a nakon toga ne govoreći mnogo otišla na spavanje.
Parking ispred biblioteke bio skoro pun. Sara jedva nađe mesto za svoj auto.
Izađe iz auta pazeći na štikle. Parking napravljen od rupičastih kockica nije bilo zgodno mesto za dame sa visokim potpeticama.
Izađe na prstima do trotoara i tek onda se opusti. Olga nije imala taj problem jer se odlučila za ravne čizme. Obe u haljinama do kolena ušuškane svojim kaputima uputiše se ka ulazu biblioteke.
Sara pozdravi poznanike. Ulazeći u salu slučajno zakači nekog razmenom.
„Izvinite, molim Vas! „
„Ne, izvinite Vi, ja sam izleteo ne gledajući ima li koga. „
Pomeri se u stranu i Sari pokaza uđe.
„Izvolite, dame imaju prednost. „
Nakloni se i mangupski nasmeja.
Sara mu se osmehnu i uđe u salu.
„O, vidim već si upoznala Stefana! „ Namignu joj Olga.
„Šta? To je on? Baš je sladak. Biće ovo zanimljivo veče. „
Reče Sara i sede u prvi red postavljenih stolica. Obično bi birala drugi, treći red ali ovog puta biće bolje da bude bliže.
Razgovor ljudi prekinuo je nežan zvuk harfe.
Niska, crna devojka sedela je iza harfe i svojim veštim prstima stvarala je čaroliju. Svi su bili zaneseni melodijom.
Nežno spuštanje ruku u devojčino krilo i njen blagi naklon obeleži kraj čarolije.
Čulo se šaputanje po Sali i glasni aplauz.
Šuštanje mikrofona privuče svima pažnju.
„Dobro veče, hvala vam što ste došli u ovolikom broju.
Dolazeći u vaš grad strahovao sam da li će iko doći po ovoj zimi da sluša jednu dosadu kako priča o nekom svom ostrvu. „
Svi se nasmejaše.
„Ali drago mi je što sam se prevario i što vidim da toliko ljudi voli knjigu i spremno je da odvoji vreme kako bi čulo za nekog novog, ne baš poznato pisca. „
Glasan aplauz dade mu podršku i on nastavi priču.
Sara ga je gledala sa oduševljenjem. Njegovo lice, mimika, pokreti ruku i tela, sve je bilo tako lepo usklađeno, tako privlačno.
Stefanu ne promaknu taj pogled kao i njena celokupna pojava. Sporim pogledom prešao je po Sari ne prekidajući priču.
Sari prođe neka jeza kroz telo od tog pogleda. Na trenutak spusti pogled i oseti vrlinu u obrazima i telu.
Veče je bilo zanimljivo jedino što Sara ne bi znala ni jednu reč da ponovi.
Sve vreme puta ćutala je i razmišljala o Stefanu. Olga je posmatrala krajičkom oka.
„I kako ti se čini ovo veče? Šta misliš o knjizi nakon njegove priče?“
„Pa zanimljiva je knjiga, pročitaću je.“
Olga se nasmeja. „Da, da, zanimljiva je .“
Sanja Trninić
