Posle Marine priče znala sam da majka shvata šta mi rade udajom za Mitu ali da je bila nemoćna.
Zašto mu je toliko popuštala?
Da li ga se plašila?
Pa ipak ona je bila ta koja ima sve i on bez nje bio bi niko i ništa.
Nisam mogla da nađem razloge za majčino ponašanje.
Na odmor su krenuli kolima.
Majka me je čvrsto zagrlila i šapnula na uvo:
„Čuvaj se, mila moja. „
Zatim je sela u auto i krenuli su.
Otac mi je samo mahnuo. Nisam ništa više ni očekivala od njega.
Napokon sama. Mogu se posvetiti svom Milanu.
Čim je očev auto zamakao iza ugla, otrčala sam do štale. Milan je vredno radio, čisteći štale.
Neko vreme sam posmatrala njegovo zgodno telo. Mišići na rukama su se zatezali kada bi vilom podigao seno. Majica natopljena znojem, pripijala se za njegovo mišićavo telo. Lice orošeno znojem, nije pokazivalo znake umora. Gledajući ga, totalno zanesena, ispustih
lepezu kojom sam se do malo pre hladila. On se trže i videvši me zbunjenu, nasmeja se.
Obrazi mi se blago zarumeneše kad shvatih da ga već neko vreme netremice posmatram.
„Dobar dan, lepa moja damice. Kako si? „ Milan prvi prekide tišinu i da mi vremena da se priberem.
„Dobro sam. Vidim, ti si jako vredan. Izgleda da nemaš vremena za svoju damicu. „ Rekoh kao ljutito.
Milan se glasno nasmeja.
„Za Vas, mila moja damo, imam svo vreme ovog sveta.
Daj mi samo deset minuta da se istuširam a onda sam ti na raspolaganju. „
Mangupski se nasmeja i namignu mi.
Moji rumeni obrazi zasijaše od radosti i ja stidljivo sagnuh glavu.
Dok sam ga čekala, šetala sam pored štale, gledajući taj deo imanja koji nisam mnogo zagledala ranije.
Imali smo tri ogromne krmače od kojih se jedna oprasila pre par dana. Prasići su trčkarali oko nje tražeći da sisaju. Krmača je ponosno groktala dozivajući svoje mališane.
Odmah pored, bilo je maleno jezerce gde su plivale patke.
Pored štale za konje imali smo i štalu gde smo držali dvadeset krava i šest bika.
Iza štala imali smo tor pun ovaca.
Imali smo najveće domaćinstvo u kraju.
Bila sam iznenađena čega sve imamo, kao da nisam živela tu.
Taman sam pregledala i boks sa psima kad je naišao Milan.
Sveže okupan, mokre, razbarušene kose, izgledao je kao dečak koji se sprema da krene sa roditeljima u goste.
„Nadam se da se nisi dosađivala dok si me čekala? „
„Ne, čak mi je to dobro došlo, bar sam videla šta imamo od životinja na imanju, kao da godinama nisam ovde živela, ne znam čega sve ima. „
„Mogu te povesti u obilazak imanja, da vidiš šta sve imamo ovde. „
Namignu mi Milan.
„To ti nije loša ideja. Ali, šteta sad tako čist da me vodiš u obilazak životinja. Idemo sad u šetnju po šumi a drugi put ćemo praviti popis životinjskog sveta.„
Nasmejasmo se oboje.
Krenusmo ka šumi. “
Sara obeleži stranicu dnevnika do koje je stigla i odloži ga na ormarić kraj kreveta.
Protegli se i osmehnu, setivši se Luke.
Ustade iz kreveta raspremajući sobu.
To joj je bila jedna od, ne tako dobrih navika, da se vikendom razvlači po krevetu, čitajući ili gledajući televiziju. Onda bi se nervirala što nije ustala ranije i bolje iskoristila dan. Ali, opet, prijalo je i to leškarenje.
Za doručak spremila je musli sa jogurtom koji je sama spremala. Nije volela da kupuje gotove muslije. Oni su, uglavnom, imali i suvo grožđe. Nije joj se sviđala kombinacija jogurta i suvog grožđa a nije mogla sa nečim drugim da umeša musli.
Pre par godina išla je kod nutricioniste da bi se posavetovala o ishrani i tada joj je ona dala recept za musli.
Sve ove godine trudila se da se pridržava saveta nutricioniste o ishrani I, zahvaljujući tome, imala je odličnu liniju.
Pored toga, u toku dana, izdvojila bi pola sata za vežbanje. Radila je vežbe koje joj prijaju i koliko joj prijaju. Nije želela da joj to postane mučenje, jer onda bi sigurno brzo odustala od toga.
Šta da obuče večeras? Motalo joj se po glavi dok je išla ka kupatilu. Za dva sata Luka će doći po nju. Treba da se istušira, obuče i kosu da sredi.
Od pomisli na njega neka toplota joj prostruji kroz telo. Odavno se nije tako osećala. Najčešće je imala kratke veze koje se završavale pre nego bi uspela da se zaljubi. Nikad nije osećala neku preteranu privlačnost kod tih mladića.
Luka je bio nešto posebno. Pogledom je razoružavao stvarajući neku čarobnu reakciju u njenom telu.
Skinula je sve sa sebe i namestila toplu vodu na tušu. Zakorači u tuš kabinu i prepusti se uživanju. Dugo je stajala nepomično puštajući topao mlaz vode da joj opusti svaki mišić. Zatim uze šampon i opra svoju dugu kosu. Ispirajući je oseti nežno putovanje pene po telu. Opuštena i skoro sanjiva završi kupanje.
Obavi telo jednim a kosu drugim peškirom i izađe iz kupatila, planirajući da napravi sebi jednu kafu.
Zvono na vratima prenu je iz razmišljanja. Nije nikog očekivala a za Luku je još bilo rano.
Otvori vrata i iznenađeno se pomeri u stranu.
„O mače, čemu to kupanje u ovo doba dana? Nije valjda da imaš neki sastanak? „
Ne pozdravivši je reče njena drugarica Olga iz detinjstva i uđe u stan.
„Da, imam neki sastanak. „ Zagonetno se nasmeja Sara.
„A od kud ti tako bez javljanja? Nisam znala da dolaziš. Što mi nisi javila? „
„Htela sam da te iznenadim. „
Olga je već nekoliko godina živela u Francuskoj. Odmah nakon fakulteta otišla je tamo i radila je kao modni kreator. Sara je mnogo volela Olgu. Iznenađenost brzo ustupi mesto radovanju i one se prepustiše veselom čavrljanju.
„Dugo te nisam videla. Sijaš! Brzo pričaj kome treba da zahvalim za radost na licu moje drugarice. Ko je taj princ? „ Pričala je Olga bez prestanka.
Sari zacakliše oči i pogled joj odluta ka komšijinom stanu.
„Skoro smo se upoznali. Najpre me je probudio pijan jer je zvonio na pogrešna vrata a onda je to ispravio kod komšije na rođendanu. On je tako zgodan, lep… Sladak… „
„Vidim ja da si ti gotova. Oborio te je s nogu. Samo budi oprezna da nije jedan od onih mangupa. Glavu ću mu odrubiti ako te povredi! „
Rekla je Olga, prišla i zagrlila svoju drugaricu.
„Ne, on je nešto posebno. „Sara je još bila oblacima a onda se naglo trgnu.
„Joj, moram da nastavim sa spremanjem. Pomoći ćeš mi da sredim kosu? „ Ne čekajući odgovor ode do plakara da nađe šta će da obuče, usput dobacivši Olgi :
„Skuvaj nam kafu dok se ja obučem. „
Ispijale su kafu, dok je Olga peglom za kosu sređivala frizuru drugarici. Bilo je već blizu osam sati. Sara nanese malo rumenila, maskaru i roze ruž. Odmeravala je zadovoljno svoj odraz u ogledalu.
Sat je već pokazivao više od osam sati. Sad već nervozna cupkala je, vireći kroz prozor.
„Možda ga je zadržala gužva u saobraćaju. „ Nesigurna rekla je Olgi.
Međutim, Olga je već sumnjala da nešto nije u redu.
„Pola devet je. A da ga pozoveš? „
Sara kao po naredbi uze telefon i pozva Luku.
„Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan ili… „
Nervozna, baci telefon na krevet.
Vrtela se, sad već ljuta. Mogao je bar da joj se javi ako je nešto iskrslo.
„Devet je. Idem do njegovog stana. „
„Nisam sigurna da je to dobra ideja. „Oprezno reče Olga.
„Ne, ne mogu ovako da čekam. Možda se nešto desilo. „
Zgrabi ključ od kola sa police sa knjigama i krenu prema vratima.
„Idem sa tobom. Čekaću te u kolima, ne mogu da te pustim samu u takvom stanju.„
Sara je oklevala ali ipak pristade i zajedno izađoše iz stana. Auto joj je bio parkiran odmah ispred zgrade. Obično ga ostavlja u garaži ali, srećom, sad je bio tu.
„A da vozim ja? „ Predloži Olga je krenu ka vratima vozača. Sara ćutke prihvati.
Sede u auto i reče Olgi kuda da vozi.
Gužva u saobraćaju samo je još više unervozila Saru.
Nakon par psovki i izgubljenih nerava, stigoše ispred njegove zgrade.
Sara zastade gledajući ka njegovom prozoru odakle je dopirala svetlost.
Olga je uhvati za ruku.
„Polako, smiri se. Čekam te ovde. „
Sara joj se blago nasmeja i izađe iz auta. Pogled joj još jednom odluta ka prozoru. Uđe u zgradu i odluči se da liftom ode na treći sprat.
U hodniku je bio mrak. Reši da ne uključuje svetlo, već opreznim korakom uputi se ka njegovim vratima.
Zastade koji sekund. Taman da podigne ruku začu svađu u stanu. Oslušnu na trenutak. Prepozna Lukin glas i histeričan ton neke žene.
„Zašto si došla? Rekao sam ti da je kraj! „
„Ne možeš tek tako da me odbaciš. Pet godina braka…. „
Sara se pridrža za vrata kako ne bi pala.
Okrete se i pojuri stepeništem ka izlazu iz zgrade.
Sanja Trninić
