Majka je već postavila sto i čekala je da Sara dođe. Goran je sa svojim sinom Petrom sedeo za stolom, dok je snajka Zorica servirala kolače. Majka je znala da Sara obožava vanilice i rešila je da ih danas napravi.
Sara pozvani na vrata i ču svog malenog miljenika Petra.
„To je teta! „ Viknu Petar, skoči sa stolice i potrča ka vratima. Zorica otvori vrata a Petar skoči u tetkin zagrljaj. Mnogo su voleli jedan drugog. Sara je obožavala decu a kako nije još uvek imala svoje, Petar joj je bio najbliži maleni rod.
„Zdravo teto, dugo sam te čekao. Dođi da vidiš šta je baka kuvala. Ono što volimo i ti i ja, pilav. „ Sav srećan saopšti Petar teti današnji meni.
„Mmmmm, obožavam pilav a i gladna sam kao vuk. „ Reče Sara a Petar se nasmeja.
Seli su za sto da ručaju.
„I, seko, šta piše u onoj knjizi što si danas našla u stolu? „ Nije mogao više da se suzdrži Goran.
„Ne znam još. Mislim da je neki dnevnik. Pogledaću večeras. Samo….ne znam da li bi bilo bolje da ne čitam, nego da vratim ženi? „ Dvoumila se Sara.
„Pa, ono, bilo bi kulturnije ali ipak ti odluči šta ćeš da radiš. „ Reče mama.
Sara se zamislila i nastavila ručak.
Posle ručka uzela je par vanilica i popila kafu a onda ih je pozdravila jer je morala da se vrati u radnju.
„Teto, dođi sutra opet. „ Reče Petar, ljubeći tetku i grleći je svojim malenim rukama.
Goran se ponudi da je odveze ali ona odbi rekavši da će joj prijati šetnjica posle ručka. Da istroši kalorije koje je unela.
Sara je baš vodila računa o svom izgledu. Čak je dva puta nedeljno išla na pilates. Išla je peške gde god je mogla i kod kuće pre spavanja radila je vežbe.
Laganim korakom, uživajući u svežem, prohladnom danu, stigla je do radnje.
Ostatak dana prošao je brzo jer je imala dosta posetioca. Čak je neke sitne stvari prodala.
U osam uveče, zaključala je radnju i krenula u svoj stan.
Živela je sa druge strane parka. Prijala joj je šetnja do kuće. Obukla je kaput, obavila šal oko vrata i krenula. U parku je bio još poneki par mladih koji su zagrljeni prolazili kraj nje.
U takvim momentima poželela je da i ona ima nekoga ali brzo bi odbacila takve misli. Nije želela da kvari raspoloženje. Naići će i za nju neko, jednog dana.
Ušla je u svoj topli dom. U stanu je imala centralno grejanje, tako da joj je uvek bilo toplo.
Skinula je kaput i izula čizme. Ostavila je tašnu i odmah otišla u kupatilo. Napunila je kadu i ubrzo zaronila u toplu, mirišljavu kupku. Prijalo joj je da se ovako opusti posle celodnevnog rada. Obično bi pustila neku laganu muziku, legla u toplu kupku, zatvorila oči i prepustila se uživanju.
Kada je voda počela da se hladi izašla i obukla svoj nežno roze bade mantil. Skuvala je čaj i ušuškala se u svoju omiljenu fotelju kraj prozora.
Stan joj nije bio mnogo veliki ali njoj je bio odličan. Spavaća soba, kupatilo, dnevna soba i šankom odvojena kuhinja. Stan je kupila od para koje je dobila prodajom nasleđene kuće svoje bake.
Oduvek je želela da živi sama i to joj se ostvarilo.
U spavaćoj sobi imala je samo francuski ležaj i ugradni plakar. U dnevnoj bio je kauč, stočić, fotelja i police sa knjigama. Stan je bio odlično osvetljen, tako da je preko dana, sedeći kraj prozora u fotelji, mogla da čita bez svetla. A uveče bi palila lampu koja je bila pored fotelje.
Knjiga nije imala mnogo ali to su sve bile knjige koje su ostavile jak utisak na nju i njih je želela da ima u svojoj biblioteci i, kad poželi da ih ponovo pročita.
U rukama je držala rokovnik koji je pronašla u stolu. Razmišljala je da li da ga netaknutog vrati ili…. I sama je pisala dnevnike kao devojka I nije želela da ih iko čita, sem… Da, pročitao je samo njen bivši dečko. Ali tako je želela. I onako dnevnik je bio namenjen njemu, svaka rečenica bila je pisana njegovim imenom, a iz svake strane osećala se ogromna ljubav. Jako ga je volela I htela je da to zabeleži negde, da ostane zapisano.
Držala je dnevnik u rukama I gledala ga kao dete kad dobije novu igračku. Ushićena, znatiženjna, mislila je da je ispravnije da ga vrati ali verovala je da postoji dobar razlog zašto je naišla na njega. Uvek je volela da prati te neke znake koji joj ukazuju da li treba nešto da se desi ili ne. Tako je bilo I sa ovim dnevnikom. Smatrala je da je to znak I da treba da ga čita. Ko zna šta će saznati odatle.
Odluka je doneta, rešila je – pročitaće ga. Vlasnik dnevnika sigurno I ne zna da je ovde inače zašto bi sto prodao sa njim. I kako taj neko nije primetio da je jedna fioka zaključana? Kad nešto prodaješ valjda treba proveriti da li je sve prazano.
Otvorila je prvu stranicu i počela da čita.
Sanja Trninić
