Danas tavani decu ne zanimaju
igrice na kompu ih zabavljaju
kada bi doživeli naše igrarije po tavanima
više bi cenili starije i smanjili između sebe nasilje
za nas su tavani leti bili mesta zabave,
omiljena
tamo je bilo svega nabacano
cipele i sandale od naših majki i tetki sa štiklicama
sve smo ih isprobavale nisu nam štimale
ne bi bile na tavan bačene da nisu bile iznošene
najviše smo voleli gomilu žita na sredini tavana
svo smo ga izmuljali
kao kopači zlata smo ga odozgo na dole sipali po sebi
kao na morskoj plaži umesto peska
žitom smo se pokrivali
mirisalo je divno na bakine kolače sa makom
dali su nam dede da se žito u ustima onako sa tavana žvaće,
jede
zamišljali smo da je to žvakaća guma sa filmova
deda je opet ,
smešeći se,
žito na “kamaru” sa lopatom vratio
s ljubavlju nas je gledao,
po dinar nam je dao
sada znam da smo mu kroz igru pomogli
žito da se ne ubudjavi razgrnuli
pola posla smo mu obavilli
tako je tada bilo,
igrom se i radilo
vidim nas i sada kako se valjamo,
smejemo
volimo se i ne svađamo.
Melanija Bojanović.
