Huči Neretva, udara od hridi,
divlje zapjeni, pa dalje teče.
Hor zrikavaca u daljini se čuje
dok nad Mostarom spušta se veče.
A kada novo jutro zarudi,
budi se moj grad, život se budi.
Slatke smokve zovu i mame.
Miriše kadulja na sve strane.
Kamen se predaje suncu,
hercegovačkom suncu što prži i peče.
Već danima kiša ne pada.
Spušta se još jedno sparno veče.
Vildana Staniśić
