Vraćajući se kući iz grada razmišljala sam šta da radim. Novac neću dobiti za ovu veliku porudžbinu i kao u inat ja sam ovoga puta nabavila materijal. Pokušaću da prodam šta mogu ali sa ovom količinom haljina mogla bi svaka ženska osoba iz sela da kupi po tri haljine. To je neizvodljivo. Zarobljen novac u haljinama koje ko zna kad ću prodati.
Tako smušena ušla sam u kuću, bacila tašnu na sto i sela u fotelju kraj prozora. Iz razmišljanja trže me škripa vrata.
“Mama, šta se dešava? Zašto si tužna? “ Sofija je prišla i svojim malenim dlanovima obuhvatila moje obraze, gledajući me svojim prelepim kestenjastim očima.
“Mila moja, imam problem. Gospođa koja je naručila haljine je uhapšena a ja ne znam kome da ih prodam. Sav novac što sam imala dala sam za materijal… “.
“Majčice moja, smislićemo nešto. Eto, za početak, otići ćemo u nedelju na pijacu i ponećemo haljine. “
Malene oči zasijaše od radosti kad su videle da je slušam sa interesovanjem.
“Hoćemo dušo. I to ne na ovu našu pijacu već idemo u grad. “
Obe smo bile zadoboljne donešenom odlukom. Rešile smo da se počastimo nekom poslasticom. Sofija je predložila da to bude puding od čokolade koji ona obožava.
Sedele smo u kuhinji, jele puding i smejale se njenim šalama sve dok nije bilo vreme za spavanje.
U nedelju smo rane ustale, lepo se obukle i sa dve velike torbe otišle u grad. Srećom da smo rano stigle inače ne bi našle praznu tezgu. Ponela sam ofingere na koje smo zakačile haljine i okačile ih na gornji deo tezge.
Satima niko nije ni prišao. Već smo počele da sumnjamo da će ih iko kupiti kad je prišao jedan gospodin sa šeširom.
“Dobar dan, lepe moje dame. Imate predivne haljine. Vi šijete? “.
“Da. “ Nasmejala sam se nadajući se da će kupiti koju.
“Ja sam vlasnik firme koja se bavi proizvodnjom ženske garderobe. Bilo bi mi drago ako bi hteli da radite kod mene. Ne biste bili samo krojačica već i dizajner, jer vidim da baš imate talenta za to. Šta mislite? “
Zatečena njegovom ponudom zbunjeno sam gledala čas u njega, čas u Sofiju. Dok mi je ona stiskala ruku i klimanjem glave nagovarala me da pristanem.
“To je baš dobar predlog. Slažem se. Hoću da radim kod Vas. “
Ubrzo sam počela sa radom. Sašivene haljine sporo su se prodavale ali sad sam imala sigurnu platu i nisam morala da žurim sa prodajom.
Nakon završene osnovne škole Sofija je izrazila želju da upiše medicinsku školu. Obradovala sam se tome. U mislima vratila sam se u moje školske dane.
Krajem septembra imali smo prvi roditeljski sastanak. Obukla sam svoju najlepšu haljinu, vezala kosu u punđu i otišla. Na vratima učionice zastala sam kad sam ugledala razrednog starešinu. Dejan, moja prva ljubav iz školskih dana.
U tih par sekundi vratila sam se godinama unazad i setila se našeg prvog poljupca. Bila je to velika ljubav. Zabavljali smo se godinama ali, valjda što smo jako mladi ušli u vezu, nakon pet godina poželeo je da ima neku drugu devojku, bar na kratko. Mislio je da će me posle vratiti ali prevario se. Svako je krenuo svojim putem. Ja sam se udala za Milana a on je završio fakultet.
Ušla sam u učionicu, klimnula glavom i sela. Ne bih sa sigurnošću mogla da kažem šta je sve rekao na sastanku. Roditelji su počeli da ustaju i izlaze. Shvatila sam da je kraj pa sam i ja ustala i uputila se ka vratima.
“Marija. “ Ukopala sam se čuvši svoje ime.
Prišao mi je.
“Drago mi što te vidim. Nisam znao da si ti Sofijina mama. Toliko dugo se nismo videli. Možemo li otići na kafu? Kad budeš želela? “ Gledao me je močećivim pogledom.
“Možemo. Javi se. Broj je ostao isti. “ Pozdravila sam ga i izašla.
Posao je sve bolje napredovao. Direktor je bio zadovoljan mojim radom i često mi je na platu davao bonus.
To mi je mnogo značilo. Sakupila sam novac i kupila polovan auto. Tako da Sofija i ja nismo morale da putujemo autobusom već smo išle našim kolima.
Jedog dana, vraćajući se iz grada, počeo je čudno da mi se ponaša auto. Stala sam kraj puta i otvorila haubu gledajući o čemu se radi, kao da nešto znam o mehanici. Sofija je izašla i stala kraj mene.
Iza nas zaustavio se auto. Laknulo mi je što je neko stao da mi pomogne.
Muškarac se približavao autu.
“Dobar dan gospođo, da li Vam treba neka pomoć? “
“Da, hvala što ste stali… “ izvirila sam iz haube i ukopala se gledajući čoveka pred sobom.
“Milane.. “
“Marija? “
Sanja Trninić
