Čim sam došla s posla krenula sam sa pakovanjem. Usput sam nabavila velike kutije i đakove. Biće tu dosta posla ali činjenica da idem u svoj novi dom dala mi snage i volje. Najpre sam složila knjige u četiri kartonske kutije pažljivo ih brišući od prašine. Treba lepe i čiste da uđu u naš novi dom.
Pakovanje se odužilo, trajalo je satima. I tek kad se čovek seli shvati koliko je nepotrebnih stvari čuvao u kući. Iskoristila sam priliku da bacim neke takve stvari. Prošlo je već jedan sat iza ponoći kad sam se istuširala i otišla na spavanje. Ipak, sutra je radni dan.
Već na prvo zvono budilnika sa mobilnog telefona ustala sam vedra i nasmejana. Obukla se, našminkala i dan je mogao da počne. Sela sam u svoj autić i već sa prvim okretom točkova zapevala uz muziku sa radia.
Na semoforu primetila sam da me gleda čovek iz susednog auta kako pevam. Osmehnula sam mu se i mahnula. Nasmejao se i uzvratio mi je pozdrav. Bože, kako je život lep!
Ušetala sam u kancrlariju još uvek pevušeći poslednju pesmu koju sam čula u kolima.
“Dobro jutro, koleginice! Vidim Vama je odlično počeo dan. “
Direktor Ivan je sedeo u mojoj stolici i čekao me je.
“Dobro jutro, jeste. Selim se u svoj novi dom. “
“Lepo. Drago mi je zbog toga. Sačekao sam Vas da vidim šta će biti sa ugovorom sa Italijanima? Niste mi juče ništa javili a bio je rok. “.
“Ups, izvinite molim Vas. Juče sam bila u neizvesnosti hoću li dobiti kredit ili ne. Odmah ću završiti to i za nepunih pola sata ugovor će biti na Vašem stolu. “
“U redu. Gospodin Antonio bi trebao oko 12h da dođe. “
“Ne brinite. Sve će biti sređeno. “.
Čim je izašao uključila sam kompjuter i krenula sa radom.
“Totalno sam zaboravila za to. “ Rekla sam Nataši. “A to je jako važan posao. Ako pristane na uslove iz ugovora procvetaćemo. “
“Da sam znala da danas dolazi podsetila bih te. Izvini. “
“Nisi ti ništa kriva. Nego da ja završim ovo a onda ću ti pričati o svom novom domu. “ Namignila sam joj i nastavila sa radom.
Oko 11:45 direktor me je pozvao i rekao da je ugovor dobar i da treba i ja da dođem na sastanak sa Italijanom. Pogledala sam se u ogledalu. Nisam ništa specijalno obučena ali lice mi je sijalo od sreće.
Udahnula sam duboko, uvukla stomak, izbacila grudi i sigurnim korakom ušetala u kancelariju direktora.
Naspram Ivana sedeo prosed čovek sa nekih 45 godina, tamnoput sa bradicom od par dana. Krem pantalone i braon sako lepo su isticale njegovu zgodnu figuru. Kada sam ušla Ivan je ustao i predstavio me Antoniu.
“Ovo je moja saradnica Aleksandra. Da nije nje ne bismo sad sedeli ovde i pričali o poslu. “
Istina je da sam ja pronašla njegovu firmu i poslala mu našu ponudu. Antoniu su odgovarali uslovi i cene i spremno je dočekao poziv da dođe kod nas da razgovaramo o poslu.
Ustao je, naklonio mi se i pružio ruku prihvatajući moju nežno ali dovoljno snažno da potvrdi svoju muževnost. Plave oči zavodljivo su me gledale.
“Zadovoljstvo mi je da upoznam ovako lepu i šarmantnu damu. “
Komunikacija je bila na srpskom jeziku jer je on kao mali dolazio u našu zemlju kod rodbine svoje maćehe. Voleo je raspuste da provodi u našem Banatu.
Sela sam u stolicu kraj njega i pogledala u Ivana očekujući da će početi razgovor o poslu i tako smanjiti napetost koju sam osećala. Antonio me je gledao sa strane slušajući šta Ivan priča.
“Meni odgovaraju uslovi i ne vidim razlog da ne potpišemo ugovor. I zato pozivam vas dvoje da odemo večeras na večeru i proslavimo početak, nadam se uspešne saradnje. “
Ivan me je pogledao i rekao :
“Slažem se. Sandra nadam se da Vi nemate drugih planova? “
“Nisam ništa planirala za večeras.”
“Odlično, onda se vidimo večeras u 20h samo mi pošaljite adresu restorana koji izaberete. Draga damo, čast mi je što sam Vas upoznao i radujem se što ću biti u Vašem društvu večeras. Vidimo se. “ Uzeo mi je ruku i poljubio je.
Ispratili smo ga do izlaza iz zgrade.
“Sandra, doći ću po Vas oko 19:40. Da li je to u redu? “
“Naravno, vidimo se! “
Bila sam spremna mnogo ranije nego što je Ivan stigao. Pozvao me je telefonom i sišla sam. Kad sam sela u auto nije mu promakao prorez na mojoj levoj butini, koji se otvarao malo iznad kolena. Lagana haljina plave boje sa rukavima ¾ pratila je liniju mog tela spuštajući se do člankova na nogama, sa šlicem na levoj nozi. Kosu sam ispravila i pustila je da slobodno pada. Malo parfema na vratu činilo me je još zanosnijom.
“Prelepo izgledate. Nikad Vas nisam video tako obučenu. “
“Hvala. “ Malo sam se čudno osećala jer me je tako posmatrao i zato sam brzo počela razgovor o poslu.
Kada smo ušli u restoran Antonio je već sedeo za stolom. Mahnuo nam je i krenuli smo ka njemu. Sela sam između njih dvojice. Naručili smo piće i započeli opušten razgovor. U jednom momentu pogled mi zastade na paru koji sedeo nedaleko od nas. Zanosna plavuša rukom je mazila muškarca po licu koji je sedeo preko puta nje. Odmah sam ga prepoznala, bio je to Dejan, mladić iz banke. Istog momenta pokvarilo mi se raspoloženje. I jedva sam čekala da se večera završi i da odem kući. Antonio se trudio da me zabavi i oraspoloži. Ivan me je čudno posmatrao. Napokon i večeri je došao kraj. Odvezao me je kući.
Zašto se uopšte nerviram, kako sam mogla da poverujem da je onakav čovek sam?
Istuširala sam se i legla. Nisam imala volje za pakovanje.
Samo što sam utonula u san čula sam poruku na telefonu.
“Aleksandra, izvinite što se nisam ranije javio. Imao sam nekih obaveza. Možemo li sutra na kafu? Dejan Dimitrijević “
Sanja Trninić
