Oprostite mi, ali ja sam dete zanosa.
Kod mene sve je moguće.
Moj svet je krojem snova izgrađen od cveća ljubavi.
I zato ne oduzimajte mi to pravo da sanjam, da volim, i stvaram iznova, ne šaljite mi magle… jer i od njih znam napraviti zvezde…
Ne čudite se ružičastom čudu mojih stihova…
Ja samo tiho govoriću ljubav…
Pustite me da u svoj vek srce dajem
bezuslovnoj ljubavi punoj šarenila.
Pustite me da budem sanjalica celom svojom dušom…
Da dodirujem oblake, da govorim drveću, i grlim poljsko cveće, da se prepustim sunčevom zraku. I budem opijena u svojim maštanjima bez kraja.
Gordana Trifunović
