Kada ste počeli pisati?
Još od osnovne škole razapeta sam između jave i sna. Išla sam na dodatnu iz matematike, a pisala pesme, kratke priče, zagonetke… U jednom trenutku je trebalo odabrati između egzaknosti i umetnosti. Jasno je šta je prevagnulo. Studirala sam na Filološkom fakultetu na kom sam dodatno brusila svoju misao i pisanu reč. Zapravo, sada znam da se čovek čitavog života sprema da bude pisac.
Sva znanja, iskustva, pročitane knjige, emocije, putovanja, slažu se u njemu, gradeći dobar temelj da se osamostali u umetničkom postupku.
Koliko vremena dnevno odvajate za pisanje?
Premalo! Mnogo manje nego što bih htela. Stvar je opet u raspolućenosti. S jedne strane su realne mogućnosti, a s druge strane želje!
Ipak, vrlo sam disciplinovana u ovome što radim. Kada izaberem temu, prikupim građu, osmislim siže, tada sedam i svakodnevno, ali baš, baš svakodnevno izdvajam vreme da sednem i pišem. Pa makar to bilo pola sata – sat!
Otuda i mogu da nabrojim sedam objavljenih naslova: ,,Opet sam te sanjao”, ,,Gde sam to pogrešila?”, ,,Zid tajni”, ,,Starija”, ,,Stariji”, ,,Zlatna žila” (Evro Book) i ,,Đurđevim stopama” (Laguna).
Kako nastaju vaše priče, poezija, knjige? I gdje pronalazite inspiraciju?
Možda su moji prvi radovi nastajali spontano i stihijski. Sada sam shvatila šta mi pomaže i godi u radu. Osmislila sam tehnike, sisteme, način rada koji mi olakšavaju posao. Pravim beleške, zapisujem ideje, promišljam dalje korake u vođenju radnje.
Pritom stalno dodatno čituckam literaturu ili dela sa sličnom tematikom. Upijam leksiku iz te epohe, slušam muziku koja joj je srodna…
Inspiracija je samo prvo poletno nadahnuće. Teme su zapravo svuda uokolo, samo treba biti dovoljno otvoren da ih vidiš, otkriješ, prepoznaš…
Imate li uvijek priču sastavljenu u glavi ili stvarate priču dok pišete?
Nema pravila. Dešavalo mi se da pišem roman čiju sam radnju osmislila od početka do kraja i samo je trebalo da priču uobličim i ,,stavim na papir”, a drugi put je priča vodila mene i neprekidno me iznenađivala, jer pojma nisam imala kuda će me odvesti!
Jeste li vi pronašli pisanje ili je pisanje pronašlo vas?
Sama sam prepoznala da me pisanje usrećuje, smiruje, raduje. Volim (kad god mogu) da čvrsto držim konce u svojim rukama.
Jeste li tiskali svoje knjige i kakvo je vaše iskustvo s tim?
Duh treba da izađe iz boce, rukopis mora da iskoči iz kompjutera! Otuda sam mnogo energije i vremena uložila u pronalaženje izdavača i objavljivanje prvog rukopisa. Posle mog prvenca ,,Opet sam te sanajo” sve je išlo mnogo lakše!
Smatrate li se uspješnim?
I da, i ne. Ja znam koliko je rada, truda, odricanja, želje, volje… trebalo da iza sebe imam sedam objavljenih i čitanih romana. Da promenim izdavača, krenem u ,,Laguni” gotovo otpočetka i gradim ime i pozicije među najboljima i najeminentnijima. U tom pogledu smatram se uspešnom!
S druge strane, kada sagledam šta me još čeka, shvatam da sam tek zakoračila u književni svet i da me pravi posao tek čeka. Iz tog ugla i nisam nešto ,,preuspešna”.
Kako gledate na druge pisce? (Smatrate li ih konkurencijom? Kakav je vaš stav prema piscima iz regije?)
I kao profesor književnosti i kao pisac pratim savremene književne tokove u zemlji i u okruženju. Radujem se inovacijama, zaokretima, uzbudljivim i nesvakidašnjm pričama. Mene tuđ upeh ne koči i ne jedi, već me podstiče i motiviše da radim više i bolje!
Gdje i kako vidite svoje pisanje u odnosu na druge spisatelje?
Orjentisana sam na istorijsku tematiku. Pisala sam u dva navrata o srednjovekovnoj despotskoj porodici Brankovića, kao i dva romana o deci kralja Petra Prvog Karađorđevića. Smatram to veoma uspešnim poduhvatima. Zato se sa zanimanjem okrećem autorima koji uspevaju da pronađu zanimljive teme i ličnosti iz istorije kojima će se baviti.
Ne upoređujem se sa njima, jer sam odavno zaključila da je pisanje kao otisak prsta. Svaki autor je samosvojan i autentičan. Univerzum za sebe!
Koliko ste samokritični?
Kako vreme odmiče sve sam samokritičnija!
Koji medij smatrate dobrim za promociju vašeg djela?
Mnogo sam razmišljala i promišljala na ovu temu. Odgovor nije jednostavan.
Zato što je put ka uspehu i afirmaciji poput mozaika. Za njega su vam potrebni mediji (pisani i elektronski), društvene mreže, promocije, reklame… Tek združeni napori daju vidljivi rezultat.
Čitate li neafirmirane domaće autore? (Novije generacije pisaca)
Biću iskrena. Pratim sva dešavanja, ali segmerntarno. Pročitam odlomak, pa ako mi se dopadne, onda pročitam i celo delo.
Smatrate li da strani autori i domaći koji pišu pod pseudonimom lakše prodaju svoja djela?
Ne vidim potrebu za tim.
S jedne strane se brendira novi naslov, a sve vreme ime i prezime umetnika.
Jedna je Elena Ferante koja je ,,podigla prašinu” na tu foru.
Više to nije zanimljivo.
Imate li svoj spisateljski uzor?
Da, volim da učim od najboljih: Hermana Hesea, Andreja Makina, Ive Andrića, Slobodana Selenića….
Koji je vaš omiljeni žanr? (bez obzira na ono što pišete)
Beskrajno volim istorijske romane i dobre trilere.
Što biste poručili onima koji tek kreću na svoj spisateljski put?
Ne stidite se, ne kolebajte se, ne odustajte. Pišite! Pišite! Pišite!
Intervju pripremila Sanja Trninić
