Jedna pahulja bijela
na moj je dlan sletjela
tu je sekund ostala
pa je onda nestala…
Dugo u noć,
u bijelu
zimsku noć
stajala sam u
parku našeg
snivnja
brojala pahulje
gledala zbivanja
svaki korak prolaznika
što je sakrila
snježna mećava
ja sam ispratila
i dok suza
mrznula se na obrazu
tad sam shvatila
da nećeš više doći,
da uzalud na čekanje
potrošila sam zimske
noći…
Martina Kopić
