Kada ste počeli pisati?
Sa pisanjem sam počela od ranog detinjstva. Pisala sam kratke pesmice, vodila Dnevnik… Veliku pauzu sam napravila kada sam se ostvarila kao majka. Nisam uspela ( a možda to nisam ni želela tad) da uskladim pisanje sa svakodnevicom. U junu 2016. godine se nešto prelomilo u meni i ponovo me nateralo da uzmem papir i olovku u ruke. Od tada ne prestajem sa pisanjem.
Koliko vremena dnevno odvajate za pisanje?
Zavisi od obaveza; nekad je to vrlo kratko – zapišem tek poneki red da me mine želja, a nekad provedem sate pišući.
Kako nastaju vaše priče, poezija, knjige? I gdje pronalazite inspiraciju?
Neke pesme/priče se isprva izrode u mojoj glavi, pa ih dugo slažem i preslažem dok ne pronađu put i ne postanu ona divna, crna, krivudava linija na papiru. Neke, pak, nastanu u trenu i istog moraju biti zapisane inače ih zaboravim. Inspiraciju pronalazim svuda i u svemu, pa čak i prilikom razgovora s ljudima u prolazu.
Imate li uvijek priču sastavljenu u glavi ili stvarate priču dok pišete?
Nemam uvek priču u glavi, neke – a možda bih mogla da kažem i najbolje, su se stvarale i nastajale u trenutku pisanja.
Jeste li vi pronašli pisanje ili je pisanje pronašlo vas?
Pisanje je pronašlo mene
Jeste li tiskali svoje knjige i kakvo je vaše iskustvo s tim?
Jesam, štampala sam tri knjige – trilogiju na kojoj sam radila godinama. Prva knjiga je štampana kao samostalno izdanje, iza druge dve stoji Udruženje Bloger fest. Ove godine je prva knjiga doživela reizdanje, kao i drugi tiraž, iza kojeg takođe stoji Udruženje Bloger fest. Moje iskustvo sa štampom je veoma pozitivno jer sam imala sreću da upoznam i radim sa korektnim i poštenim ljudima, sada već, prijateljima.
Smatrate li se uspješnim?
Srećna sam, zadovoljna i ispunjena ovim što radim i što sam do sada uradila. Ako je sreća merilo uspeha, onda mogu da kažem – Da, uspešna sam.
Kako gledate na druge pisce? (Smatrate li ih konkurencijom? Kakav je vaš stav prema piscima iz regije?)
Druge pisce smatram svojim prijateljima. Nikada nisam bila sujetna, niti zavidna, u mojoj glavi i telu ima mesta samo za lepe misli, time se uvek nosim. Ako mogu da pomognem nekom od kolega, od srca ću to učiniti. Na samom početku mog stvaranja, jedan prijatelj mi je mnogo pomogao, kada sam ga pitala kako da mu se odužim odgovorio mi je: „Tako što ćeš jednog dana ti pomoći nekom kao ja tebi sada. Otvorili smo taj krug podrške i nemojmo ga nikad zatvoriti.“.
Tako sam i učinila, zapravo i dalje činim.
Gdje i kako vidite svoje pisanje u odnosu na druge spisatelje?
Ne upoređujem se ni sa kim. Imam put ispred sebe, znam dokle želim da dođem i to je jedino važno.
Koliko ste samokritični?
Na skali od 1 do 10, nivo moje samokritičnosti je na 10-om podeoku.
Koji medij smatrate dobrim za promociju vašeg djela?
Svaki medij koji se bavi predstavljanjem nečijeg dela je dobar i to je parola koju poštujem. E sad, da li bih pristala da se moje ime i moja priča provlači svuda, to je već drugo pitanje.
Čitate li neafirmirane domaće autore? (Novije generacije pisaca)
Čitam. U poslednjih nekoliko godina moje police su prepune knjiga domaćih pisaca, kako afirmisanih, tako i onih koji su tek pošli ovim putem i moram da priznam da među njima ima sjajnih bisera, koji će itekako da zablistaju u punom sjaju.
Smatrate li da strani autori i domaći koji pišu pod pseudonimom lakše prodaju svoja djela?
Prodaja nema veze sa imenom, dobra priča je ta koja privoli publiku i ona se prodaje.
Imate li svoj spisateljski uzor?
Nemam.
Koji je vaš omiljeni žanr? (bez obzira na ono što pišete)
Ljubavni romani, životne priče.
Što biste poručili onima koji tek kreću na svoj spisateljski put?
Samo zažmurite, plovidba će biti lakša i lepša. Dobar vetar neka vas uvek prati.
Intervju pripremila Sanja Trninić
