Igor je dugo sedeo nadvijen nad papirima koja su menjala sve, koja su donosila tolika pitanja, toliku zabunu…
Osetio je veliki teret na plećima, ne znajući šta da radi. Kako da razreši tu misteriju.
Morao je munjevito da razmišlja. Mora da otkrije ko je ova žena.
Setio se Dejana, svog školskog druga koji je bio inspektor u policiji. Odmah ga je pozvao i rekao da hitno moraju da se vide.
Za pola sata sedeli su zajedno u uobližnjem kafiću pijući kafu i viski.
Igor je popio dva pića nadajući se da će mu ono pomoći da reši ludilo u glavi.
Ispričao je Dejanu sve a onda su se dogovorili da Dejan preuzme istragu i utvrdi ko je koja žena i da li ustvari postoje dve žene ili je to njegova Magdalena.
Dejan je obavio svoj zadatak i posle nekog vremena pozvao Igora.
“Druže, nažalost tvoja Magdalena je poginula u onoj nesreći pre par godina a ova žena jeste Marija Savić. Ona je bliznakinja tvoje žene.”
Igor je zbunjeno spustio slušalicu. Bliznakinja? Ali Magdalena nikad nije pominjala da je imala sestru i to još bliznakinju. Rešio je da ode kod tašte i traži objašnjenje.
“Da, rodila sam bliznakinje” Tiho izusti Mira i spusti glavu ne skrivajući suze.
“Ali zašto ja to nisam znao? Gde je ona bila sve ove godine i zašto se sad pojavila i to na mestu moje žene?” Igor je nizao pitanja jedno za drugim.
“To je jako bolna priča o kojoj nismo mogli a ni smeli da pričamo.
Marija je već sa 15 godina bila jako problematična. Pušila je, išla sa mnogo starijim muškarcima zbog novca, da bi na kraju počela i kriminalom da se bavi. Prenosila je drogu preko granice. Hapšena je nekoliko puta zbog toga. Zdravko i ja nismo znali više šta da radimo. A ona ni jednom se nije pokajala zbog toga i nije želela da prestane sa tim. Zdravko je jednog dana doneo odluku. Izbacio je iz kuće i rekao joj da se ne nada nasledstvu. Do tad nije pravio testament ali tada je pozvao advokata i sve ostavio Magdaleni, kuće, firmu, lokale.
Godinama nismo čuli za Mariju, sve do sad. ” Bolom izmučeno lice Mirino tužno je gledalo u Igora.
Posle par dana, pozvala ga je jedna žena.
“Dobar dan, ja sam Nataša, Marijina drugarica. Htela bih da razgovaram sa Vama. “
Posle sat vremena, sedeli su u kafiću i Igor je sa nestrpljenjem slušao reči ove žene.
“Sa Marijom se dugo znam. Žao mi je što je krenula tim putem. Nisam to odobravala ali ipak sam ostala uz nju.
Bila je ljubomorna na Magdalenu još od malena. Posebno je bila ljuta zbog očeve odluke.
Godinama vas je pratila i znala sve o vama, vašem braku, navikama… Stalno je kovala planove kako da zauzme sestrino mesto. Prateći vaš život, zaljubila se u Vas. To joj je dalo snage i volje još više da uspe u svojim planovima. Čula je da Magdalena treba da ide na put. Tada nije znala da idu i kolege. Platila je mehaničaru da pokvari kočnice. I, plan je uspeo. Čuvši da je u bolnici i da joj nema spasa, opet je upotrebila ogroman novac. Sahranila je u tajnosti i zauzela njeno mesto u bolničkom krevetu. Dalje znate i sami. “Završi ona svoje izlaganje.
Igor je ćutke slušao vraćajući sećanje na sve te dane posle nesreće. To je razlog promene raspoloženja njegove žene. Bar je tada mislio da je to ona.
Nije mogao da veruje. Par godina je živeo u laži.
Zbunjen, tužan, ljut… pomešanih emocija krenuo je ka svojoj kući.
Leba ga je dočekala raširenih ručica. Zagrli dete i pokuša da nađe spokoj u tom malom biću.
Sanja Trninić
