Vrela noć uz miris mora…. Mladi ljudi opijeni od ljubavi i alkohola igraju u ritmu muzike iz bara. Lidija se kikoće šalama momaka koji pokušavaju da zavedu nju i njenu drugaricu Nedu. U jednom momentu kao da joj nevidljiva sila vuče pogled, naglo se okrene na levu stranu. Plave oči boje mora, uporno su gledale njeno vitko telo. Za čas prestade da se smeje gledajući te čarobne oči a onda se okrete ka društvu i nastavi da se zabavlja sa njima.
Oseti da neko stoji iza njenih leđa i okrenu se da vidi ko je. Mladić sa predivnim očima stajao je kraj nje.
Bez reči uzeo joj je ruku i blagim osmehom pozvao na ples.
U tom času brzi ritam zameni lagani sentiš. Kao magnetnom privučena nasloni svoje telo na njegovo, njišući se u ritmu muzike.
On je obuhvati oko struka i blago ali odlučno privuče sebi.
Vreme je stalo za njih. Više nisu obraćali pažnju na okolinu, postojali su samo njih dvoje.
Levom rukom podiže joj bradu i spusti svoje usne na njene. Opijena, više nije znala da li od alkohola ili strasti, odgovori strasno na njegov poljubac.
Te noći vodili su ljubav na toplom pesku uz nežnu muziku talasa mora.
Probudila se u autobusu. Sunce je već upeklo i tog trenutka vozač je zatvorio vrata i krenuo. Nije znala šta se dešava, da li je to bila java ili san.
Vrativši se kući morala je odmah da nastavi sa učenjem jer je za dve nedelje imala ispit. Bila je prva godina ekonomskog fakulteta. Marljivo je učila i ispite davala na vreme.
Fakultet je završila u roku. Posle par godina udala se za kolegu sa fakulteta.
Sa Nedom se retko viđala, jer je ona živela u drugom gradu, ali uvek, kad bi se videle, dotakle bi se teme o onoj noći na moru. Često i kad bi bila sama pomislila bi na te plave oči.
Na poslovnom planu je napredovala ali na privatnom, tačnije u braku, ne.
Nisu imali dece i tako je i krenulo nezadovoljstvo i česte svađe. On je krivio nju što nemaju dece.
Počeli su da idu na ispitivanja.
Jednog toplog majskog dana, išla je na seminar. Pošto je bio predivan dan, krenula je peške.
Miris lipa izmamio je osmeh na njenom licu, zavodljivo ulazeći u njene nozdrve. Bila je odlično raspoložena. Oduvek je obožavala miris lipa.
Stigla je na seminar među prvima i zauzela najbolje mesto. Uvek je volela da sedi u prvim redovima kako bi sve dobro ispratila.
Ubrzo, sala se napunila. Izašla je žena koja ih je pozdravila i predstavila profesora sa ekonomskog fakulteta, Dejana Mičića.
Lidija podiže pogled sa svoje beležnice i zastade joj dah. Ugleda oči boje mora i nežan osmeh na predivnom licu. Taj prizor je vrati par godina unazad.
Jedva je išta čula na seminaru.
Posle dva sata, ljudi počeše da ustaju i ona shvati da je kraj.
Zbunjena ustade i uputi se ka vratima.
U holu hotela, ponovo ugleda to lepo lice. Stajao je naslonjen na zid čekajući da se ona probije kroz gužvu. Mnogi su prilazi i pozdravljali se s njim.
Napokon je stigla do njega, netremice ga gledajući.
Pozvao je na piće. Reč po reč, čaša po čaša i oni ponovo završiše zagrljeni.
“Napokon sam te našao. Više te ne ispuštam.”
“Ali, ja sam udata…”
Dejan je pogleda a sena pređe preko predivnih očiju. Ujutru se rastadoše uz obećanje da će se čuti. Prošli su meseci, godine ali više se nisu ni čuli ni videli.
Lidija je bila u braku još dve godine a onda se razvela. Iako je u međuvremenu rodila sina, brak je propao.
Živela je u malenom stanu sa svojim sinom Ivanom. ivan je bio napredno i pametno dete.
Uskoro je dobila poziv da predaje na ekonomskom da fakultetu. Obradovala se jer je znala da će tako imati veću platu.
Jednog dana, izlazeći iz svog kabineta, začu da je neko doziva. Okrenu se a plave oči pogode je kao strela..
Priđe joj i pozdravi je. Pozva je na piće.
“Čuo sam da si se razvela. Mislim da me sad ne možeš odbiti?” Nasmeja joj se i namignu.
Posle još jedne noći provedene u zagrljaju, nisu se više razdvajali. A uskoro je obavila i najvažniji razgovor sa Dejanom i Ivanom gde im je saopštila da je Dejan Ivanov pravi otac.
Sanja Trninić
