Kažu varljive oči od sebe većeg zla, i prijatelja nemaš.
Nisu mostovi porušeni ispred nas
već u nama.
Ni ceo svet u tacni da staviš pred mene… džabe se trudiš nisu za kupiti komadići rasutog srca.
Već istina, i ljubav u slobodi.
Nisu ni moć, ni sila gospodari duha.
Svega je previše, i premalo nejakom telu u kišama.
Ogladalo u ruci pogledaj sebi si prijatelj, ili nužno zlo?
Ne kidaj niti vere koje vezu za nebo.
Ne lomi koirene u sebi na zemlji si posejan.
Hajde nahrani dobru stranu suncem, i koktelom.
Ne glumi okrutnost u Božijem delu.
Hodaj na svetlo, nek ostane samo zvezadno nebo u tebi, i meni.
Po srcu se već znamo, u ogledalu se tražimo čitavu večnost.
Gordana Trifunović
