Sat je zazvonio, što je značilo da Maša treba da ustane i krene na posao. Mrzovoljno se teglila sve dok se nije setila svog voljenog. Nežni osmeh prekrio je njeno još uspavano, lepo lice.
Ustala je hitro, pronašla haljinu koju joj je on prošli vikend kupio i obukla je. Stavila je malo rumenila, maskaru i sjaj za usne. Njeno lice je bilo još tako mlado i lepo da je čak i ta šminka bila višak.
Izašla je iz kuće i uputila se ka svom autu. Vozila je crvenog juga, koji su zajedno ona i Luka odabrali. Bila je jako dobar vozač zahvaljujući dobrom instruktoru, odnosno Luki. On je prvi učio da pokrene auto pa je kasnije išla u auto školu i vožnju i testove položila iz prve.
Bio je predivan dan. Sunce se polako probijalo i svojim zracima milovalo njenu plavu kosu vezanu u rep. Cvrkut ptica joj je opet iznova izmamio osmeh.
Imala je nekih petnaestak minuta vožnje do radnje u kojoj je radila. Parkirala se naspram radnje i uputila se ka njoj da je otvori.
Volela je svoj posao. Upoznala je puno ljudi, bila je ljubazna prema njima i oni su je voleli i uzvraćali ljubaznost.
Tog dana planirala je da svom decku priredi iznenadjenje i jedva je čekala da joj prođe vreme na poslu.
Voleli su da obilaze picerije po gradu i komentarisu gde je najbolja pica. Pobedila je “Modena”. To posle podne želela je da ga odvede tamo i časti jer je dobila povišicu plate.
Bili su već 6,5 godina zajedno i to je bila filmska ljubav. Kada su se upoznali, ona je tek punila 16 godina a on 17,5. Kada su bili zajedno niko oko njih nije postojao. Svo slobodno vreme provodili su zajedno. Nekad bi šetali po keju, gradu ili jednostavno sedeli u njenom ili njegovom domu. Mnogo su se voleli. Čak su i vojsku odslužili zajedno kao i ratište od mesec dana na Kosovu.
Planirali su kako će izgledati njihov život, koliko ce dece imati….
To je bila ljubav koja se jednostavno podrazumevala. Ni trenutka nije postojala bojazan da će se to završiti. Bili su rođeni jedno za drugo.
Početkom godine uplatili bi letovanje na rate i jedva čekali leto da odputuju.
Završivši smenu, otišla je kući i počela da se sprema za izlazak. Svaki detalj na sebi je pažljivo isplanirala. Došlo je vreme da dođe po nju. Virila je kroz prozor dok nije primetila da se auto približava. Javila se svojima i izjurila iz kuće.
Ušla je u kola i nežno ga poljubila. Tek kada je s njim, osetila bi spokoj. Krenuo je, ali umesto da krene ka piceriji otišao je na njihovo tajno mesto i parkirao se.
Rekao je da ima nešto važno da razgovara sa njoj. Srce joj je tako snažno tuklo, pomislila je:
“Zaprosiće me”.
On je nastavio sa pričom, ozbiljnog lica.
“Mi više ne možemo zajedno”
Kao da joj je oštar nož zario u stomak i zavrteo ga. Hladan znoj je oblio. Počela je da plače.
“Zašto? Da li postoji druga” pitala je.
“Ne, samo problem je u meni. Moram da razmislim.”
Ona je zanemela. Više nije znala ni šta da pita ni šta da kaže.
Promuklim glasom, kroz suze, samo je rekla da je odveze kod njene najbolje drugarice Vesne.
Sedela je satima tamo i plakala.
Te noći oka nije sklopila. Čim bi pomislila da ga više nema, srce bi se jako steglo i zabolelo je.
Ujutru je opet bila prva smena.
Na poslu je sve vreme plakala. Zastala bi samo kad bi ušao neki kupac.
Krenuvši s posla, sela je u juga i otišla pravo kod njega.
Videvši je, nasmejao se, bilo mu je drago što je došla.
Ništa konkretno nije saznala ali poljubio je i pomirili su se.
Od tog dana strah je nije napuštao. Više ništa nije bilo isto. Da bi znala koliko će to još trajati, pitala ga je:
“Hoćeš li me ove godine voditi na more?” Rekao je da hoće. Dobro, znači bar do leta je sigurna.
Boravak na moru bio je napet i za nju i njega. On je bio stalno nervozan i često su se svađali.
Kada su došli kući, on je opet raskinuo.
Shvatila je da je stvarno više ne želi i više ga nije zvala. Društvo je uvek bilo uz nju kako bi to nekako lakše prebolela.
Posle nekog vremena upoznali su je sa nekim dobrim dečkom. On nije bio kao Luka ali morala je da nastavi dalje. Saznavši to, on je nazvao. Čim ga je čula, pristala je da se vide. I naravno, raskinula sa onim dečkom. Ali to više nije bila normalna veza. Stalno joj je proveravao telefon, ispitivao o kolegama na poslu… to je počelo strašno da je guši. Posle godinu dana, ne dočekavši sledeće letovanje, ona je raskinula. I tada je zaista bio kraj.
Bol je i dalje bila jaka ali ta veza nije imala budućnost.
Jednom kad se veza prekine, povratka nema.
Sanja Trninić
