Noć je oterala sunce s nebesa,
zvezdice stidljivo namiguju,
mesec srebro širom istresa,
tišina i mir svuda caruju.
Srebro meseca kupa livade,
u oko reke zafiriva,
brezama srebro sa lišća krade,
na snenu nizinu poglediva.
Iz zrelog se žita čuje svirala,
to stričak pozdrave mesecu svira,
ravnica je tvrdim snom zaspala,
slavuj iz šume note obira.
Dok selo sanja u tihoj noći,
srebrne strune kroz tamu svete,
a meni neće san na oči,
snovi na notama strička lete.
Kad jenom svirac iz žita zašuti
i na zemlju upade glasna tišina,
snovi će mene srebrom pokriti,
i peljati me zvezdanim drumovima.
Sandra Kopić
