Ne grli moje srce od svile.
Ja sam dobro ne moras brinuti.
Mislis da mislim o proslost
I Tim secanjima,
tim papirima.
Ostavljenih na podu u tom parketu.
Nisam ni procitala.
Samo su ostavljene u drvenoj kutiji.
U tom mestu proslosti.
Mislis da sam slaba I kukavica.
Nisam prazna, nego sam jaka.
I ovaj voz u kojem sam.
Gledam svaku stanicu.
Gledam svaku belu kucicu.
Kada stane.
Volim izadji iz vagona.
Samo na tren pogledati.
Te putnike koji ulaze.
I te putnike koji napustaju.
Idu sa torbama I koferima.
Nisam te precrtala.
Ali si zajedno u toj kutiji secanja.
To moje srce nije od papira.
Da lako moze odleteti.
Nije od belog pera.
Ja sam samo jaka zena.
Koja ide samo u jednim pravcu.
I ima kartu bez povratka.
Sandra Brankov
