Možda
Ko mali peh
Sećanja
Tih ostavljenih papira
Ispisane svake reči.
Kao bela ruža
Na komodi
Tog prisećanja
Tog mirisa sveća.
Gutljaj kafe
Gorkog ukusa
I tih fotografija
Sa ispisanim rečima
“Za najlepšu”.
Pitam se
Prolaziš li
Tu kod moje ulice
Te kapije
Možda se sećaš .
Postao si
Kao prolaznik
Bez imena
Bez sećanja tvog.
Mozda
Sam želela
Ponovo ugledati te
Videti taj pogled
Koji sam volela.
Ta vaza
Postala je
Slomljena na komadiće.
Ne želim
Ništa tvoje
Nijedan trag od tebe.
Samo
Želim bele ruže
Nekada
Znao si
Pokloniti meni.
Svaka suza
Svaka moja patnja
Svaka bol.
Ostao si
Kao pečat
Na papiru.
Više nisi
Moja misao
Moja patnja
Više nisi.
Sandra Brankov
