Težak lik,
u ogledalu…
San je al’ kovitlac bora.
I sve do Persijskog mora
i do zore
one vedre i trajne.
I sve one tajne
i reči proste i neizrečene,
sjajne.
Svega je malo…
Pitam se kako li je?
Kako je
u komad stakla stalo.
Kome dušu dalo?
Da l’ je toliko
prazno ovo telo
Ili samo zvuči tako.
Sve to što je ostalo.
Kad se svetlo gasne
biće lako.
Klepsidra je prazna.
Obećanja stara.
Razna…
U komadu stakla
samo još bore.
Priznanje za vreme.
Svoga pakla breme.
I more…
Ivan Sokač
