Kad umre ljubav, umire i vreme.
Stari sat bespotrebno pokazuje
Sate, minute i sekunde.
Ne broje se više dani, meseci i godine,
Već i vreme mrtvo leži,
Ukazujući na uzaludnost postojanja.
Kad umre ljubav, umiru i snovi.
Što oči vide nije java,
Već odsjaj nekih starih slika.
Čak se i uspomene tromo vuku
Po predgradjima savesti,
Nečujno šapuću o uzaludnosti
Svakog daljeg postojanja.
Kad umre ljubav umire sve oko nas.
Prostranstva postaju zatvori,
Sloboda se okiva u lance prošlosti,
Umesto sunca sija neka bleda svetlost,
Umesto meseca po neka zvezda padalica
Obasjava stare staze ljubavi…
Šaputanje vetra je tihi zvižduk
Neizgovorenih reči,
Letnje kiše plač duše,
Grmljavine krik ranjenog srca.
Kad umre ljubav
Umire i vreme.
Samo dva srca tiho udaraju,
Uzalud čekajući na pogrebu želja.
Irina Stanković
