Krupnim i gustim kapima lije kiša.
Ne znam da li tako hoće ili tako mora biti?
Je li samo produžena ruka nečije volje
ili je sama vlastito polazište?
Razbija li grubo nečiji gvaš ili nježnim aquarelom slika površine pitomo i sasvim nenametljivo?
Koliko interpretacija jedno te istog fenomena.
Koliko doživljaja jedno te iste kiše.
Koliko ljudi, a jedna istina.
A možda i nekim obrnutim redom,
jednostavno, prihvatljivo i sasvim dovoljno.
Marijana Martinčić
