Mi smo dva plesača
10. prosinca 2020.
Pogledima se tražimo u potpunom mraku. Naši koraci se prepoznaju, naše ruke se dotaknu.Jer one zagrljaj zajedno čine. I razbiju tu kuću tišine u teatru
Pogledima se tražimo u potpunom mraku. Naši koraci se prepoznaju, naše ruke se dotaknu.Jer one zagrljaj zajedno čine. I razbiju tu kuću tišine u teatru
ČekajZastani i pogledaj,Ovaj svijetŠto se pruža oko nas.Bezbroj mogućnostiI prilika,Što nudiOvaj sunčan dan.Razmrsimo konopceŠto nas sputaju,Uzdignimo sidraOsjetimo kormilo u ruci.Neki novi vjetarNapinje naša jedra,Ne birajući
Bog nas je zaboravio. Slutim kako mi se smijekažiprstom upirući –na nepobitne grešnosti. Mi sinkroniziranocirkuliramopoput litija,kao nutrinskignjilo voćena sjajnom stoluod sandalovine. Upornoiniciramonaše sveviđenje,prodornimpromatranjemkristalnihiluminacija. Astralnom projekcijominvociramo