U malenom selu, na jugu Banata, živela je Lara sa roditeljima i bratom. Još dok su mali bili učeni su kućnim i poljskim radovima. Lazar je išao sa ocem u njivu i čisto štale a Lara je pomagala majci u kuvanju i spremanju kuće. Iza kuće, u drugom dvorištu imali su patke, kokoške i guske. U šupici ispod ambara imali su zečeve, a u odboru krmaču sa sedam prasića. Iza ambara bila je staja za ovce, krave, konje i koze.
Imali su svoju zemlju koja je brojala sve više hektara i zbog toga, otac je već razmišljao da unajmi radnike. Lazar i on više nisu mogli sami da obrađuju tolike njive.
Lara je naučila od majke da kuva i mesi hleb i pogaču a uveče bi sedele kraj peći i vezle.
Lara je gajila skrivenu ljubav prema knjigama i pisanju. Uspela bi da dođe do neke knjige iz školske biblioteke a uveče, kad bi otišla u svoju sobu, dugo bi pisala.
Kada je otac otkrio šta radi, bio je ljut. Rekao joj je da to nije za ženu. Ona treba posle škole da se uda i rodi decu a ne da se posveti pisanju i ko zna gde to može da je odvede i skrene s pravog puta.
Nastavnica srpskog jezika primetila je njen talenat i slala njene radove na razne konkurse.
Osvojila je nekoliko prvih mesta na konkursima i novine su pisale o njenom uspehu.
Prolazile su godine. Lara je sve bolje pisala. Nastavnica je uspela da nađe izdavača i uskoro je iz štampe izašla njena knjiga.
Ubrzo se udala i otišla od roditelja. Srećom, muž je podržao u tome i ona je puna elena nastavila sa pisanjem. Ali bol u srcu joj je ostao jer otac ne priznaje njen rad.
Odlazila je redovno kod roditelja ali kad god bi neko od njenih pomenuo njeno pisanje, otac bi izašao iz kuće uz izgovor da ide da zapali cigaru u dvorištu.
Posle par godina otac je umro. Imao je slabo srce i infarkt je okončao njegov život, jedne subotnje večeri.
Ta vest je dotukla Laru. Mnogo je volela oca i iako mu to nije nikad rekla niti on njoj, osećali su obostranu prisnost.
Prilikom jedne posete roditeljskoj kući, majka je donela neku svesku ukoričenu tvrdim koricama, požutrlih listova. Pružila je Lari i rekla:
“Mislim da ovo treba ti da čuvaš.”
Reče majka sa nežnim osmehom na usnama.
Na koricama je pisalo:
Tatina princeza.
Lara pogleda majku a onda vrati pogled na svesku i drhtavim rukama otvori je.
Unutra su bile njene slike od malih nogu pa sve do danas a na kraju sveske, bili su isečci iz novina u kojima je pisalo o njenom uspehu sa knjigom.
Lara zatvori knjigu, pritisnu je na grudi i zatvorenih očiju, pusti suze da olakša dušu i oslobodi je boli koje je godinama pritiskala.
Sanja Trninić
