Raširi svoja krila anđele, neka let bude put u slobodu… Put prema nepoznatim krajevima. Nije tako strašno anđele, samo pusti se… Neka vjetar bude tvoj suputnik i vodilja, dajući ti tako potrebnu hrabrost. Vini se visoko anđele, gore nebu pod oblake… I putuj, putuj slobodno. Ja stajat ću ovdje i čekati… Povratak… Ljubav… Nešto. Putuj, putuj anđele, u neke nepoznate krajeve i živi… Slobodno… Ja tu sam, čekam, krila slomljenih… Idi, samo idi… Istražuj… Plovi… Prostranstvima dalekim, a kad umoriš se, ja bit ću tu, nit vodilja, tvome povratku.
Martina Kopić
