Dolina jorgovana krasi tok reke Ibra i podseća na romantičnu priču o francuskoj princezi, a kasnije srpskoj kraljici Jeleni Ažujskoj. U ovoj knjizi je predstavljen romantični deo života kraljice.
Da li je postojalo pravo vreme za ženu da postane kraljica? Može li biti spremna za takav način života?
Iskreno, mislim da se to prosto nametne tako, neko se prosto rodi za takav način života. Negde gore joj je to već po rođenju bilo predodređeno, zapisano. Jelena Ažujska je svoj život zamišljala savim drugačije. Da, znala je biće žena kralja, ali nije znala kojeg, a pogotovo ne srpskog. Dovedena je na zahtev našeg kralja Uroša.
Srpski kralj, želeo da na poseban način dočeka svoju buduću ženu, francusku princezu, te je naredio da se duž nepristupačne doline Ibra posadi jorgovan kako bi novu kraljicu predeo podsećao na njenu rodnu Provansu.
Kroz roman upoznajemo nju samu, kao ličnost i osobu. Ogoljena je pred nama dušom i telom. Ona nije bila samo žena vladara bila je više od toga, a opet obična. Imala sve probleme kao i svaka druga žena u to vreme. Osim što je morala sa mnogim problemima da se nosi drugačije, da se ponaša na određen način bez obzira na njeno lično mišljenje. Iz tog razloga kraljicama je bilo teže nego bilo kojoj drugoj ženi. Imaš svoje mišljenje, a opet ga nemaš.
“Tri puta meri jednom seci”.
Bila je dobrotvorka, imala izuzetan značaj u uzdizanju srpske srednjovekovne kulture. Imala je prvu biblioteku na dvoru, podsticala prepisivanje knjiga u manastirima. A pre svega bila je majka sinovima Dragutinu, Milutinu i ćerki Brnči koja je umrla mlada.
Knjiga je splet osećanja, duše, boje i mirisa. Čak bih rekla “i miris i ukus”. Ono što mi se svidelo kako je spisateljica na poseban način predstavila ljubavni čin između kralja i kraljice. Tu se najbolje vidi s kojim poštovanje i uživanjem je pisan roman.
Jelena Smuđa
