Toliko toga želim da ti kažem,
ali glas u grlu stao je;
reči sada smisla nemaju,
šta treba reći na kraju?
Samo me jednom pomiluj,
u oči gledaj me
reči su sada suvišne,
u očima mojim videt ćeš sve.
Roman je u njima ispisan,
milion je razloga da ne ideš,
molitva u zjenicama mojim;
molim te da ostaneš.
U dlanove moje pogledaj
u liniju života i ljubavi,
obe sa dlana nestat će,
ako kažeš da je kraj.
Jer kad jednom zatvoriš vrata
ranjenog srca mog,
znaj da povratka nema
i neka te čuva Bog.
Senka Ilić
