Kada ste počeli pisati?
Možda je smešno reći, ali oduvek. Prvo je to bilo u vidu sastava za domaći zadatak, a kad to kažem, ne mislim na svoje zadatke nego za decu iz cele familije. Uže i šire. Mogu sada biti iskrena (jer niko neće snositi posledice) pa kazati da je moj rođeni brat uvek imao dobre ocene zahvaljujući meni. Napišem mu sastav, on ga nauči kao pesmicu i uradi. Što se tiče pisanja prvog dela, a koje je imala prilike čitati publika sa Wattpada, to se desilo 2015. godine.
Koliko vremena dnevno odvajate za pisanje?
To kod mene nije određeno. Nikada nije bilo. Na to utiče puno faktora. Ponekad mi je potrebno dva sata za poglavlje od dve, tri hiljade reči, a u nekim danima ni pet sati ne bude dovoljno da ga završim. Zavisi od doba dana, koncentracije, volje, inspiracije.
Kako nastaju vaše priče, poezija, knjige? I gdje pronalazite inspiraciju?
Moja dela nastaju u trenutku. Ponekad je stih neke pesme dovoljan da pokrene čitav film u mojoj glavi, nekada segment spota, katkad situacija koja se meni lično desila. Primera radi, kratka priča pod nazivom „Iliana Vladova“ koja broji svega par poglavlja, napisana je za 48 sati i to samo zato što me je pesma grupe Imagine Dragons „Whatever it takes“ nagnala na to. Pesma nema veze sa MMA borcima, nema čak ni dodirnih tačaka, ali eto, moj mozak čudno funkcioniše.
Imate li uvijek priču sastavljenu u glavi ili stvarate priču dok pišete?
Dela koja sam do sada napisala pisana su u trenutku, instiktivno, bez prethodnog razmišljanja, planiranja, bez kostura i nikako sa krajem. Ne znam kako to kod ostalih autora funkcioniše, ali ja ne smem imati kraj u glavi, čim ga imam gubim volju za završetkom priče. Naravno, kod serijala se tu odstupa od pravila. Zbog njega sam prosto morala izaći iz svoje komforne zone.
Jeste li vi pronašli pisanje ili je pisanje pronašlo vas?
Mene je pisanje pronašlo i hvala mu na tome. Ono je moj izduvni ventil i puno mi je pomoglo da razbijem monotoniju svakodnevnog života jedne domaćice. Zato ja pisanje dan danas shvatam kao hobi, nikako kao profesiju.
Jeste li tiskali svoje knjige i kakvo je vaše iskustvo s tim?
Jesam. Imam tek tri štampana dela. Roman pod nazivom „Iskra kao naša“, romantičnu komediju „Samo moje sunce“, i bajkerski serijal „Hell’s Outlaws“. Prve dve knjige na sreću ili žalost, kako ko gleda, su rasprodate, ali ih imam nameru doštampavati. Black Beauty je i dalje u prodaji i svi zainteresovani mogu mi se obratiti u inbox za više informacija. Ono što sada, tj. za nekoliko meseci izlazi je drugi deo pomenutog bajkerskog serijala. Što se iskustva u štampanju tiče, neophodno ga je imati jer nažaslost, u našim državama autor mora znati svaki segment izdavačkog posla i to nije nužno loše, jer čovek uči dok je živ, ali zna biti stresno.
Smatrate li se uspješnim?
Za sebe smatram da sam uspešna. Uspela sam ostvariti svoje snove, ambicije, izgraditi ime dobrim delima i zanimljivim radnjama. Nije mala stvar rizikovati, početi pisati bajkerski serijal u državi gde takve knjige nisu uvrštene čak ni u prevodnu književnost, doživeti uspeh i nastaviti nizati uspehe sa svakim napisanim delom.
Kako gledate na druge pisce? (Smatrate li ih konkurencijom? Kakav je vaš stav prema piscima iz regije?)
Konkurencija dok je zdrava treba da postoji, ali isto tako smatram da je spisateljsko „polje“ široko i dugačko, da svaki autor ima svoje mesto na njemu, ima svoje čitatelje, svoju publiku.
Za pisce iz regiona imam samo reči hvale, mnoge od njih lično poznajem i mogla bih satima kafe ispijati sa njima. Poštujem svakog pojedinca koji u svoja dela ulaže srce, dušu i biće, bio on moj sugrađanin ili „stranac“.
Gdje i kako vidite svoje pisanje u odnosu na druge spisatelje?
Svoja dela danas vidim boljim u odnosu na prve radove. Primera radi, „Slomljeni ponos“ priča koju sam prvu napisala na Wattpadu ne može da se meri sa „Tihim poglavicom“. To nije moj subjektivni osećaj, nego su čitatelji u više navrata tako nešto izgovorili ili napisali. Naravno da od mene postoje bolji, ali mi njihov uspeh ne smeta. Srećna sam zbog njih. Svi mi imamo snove, ambicije i jednostavno je prelepo kada ih čovek ostvari. Bila to ja ili neko drugi, nebitno.
Koliko ste samokritični?
Samokritična sam, mnogo. Zato i jesam tu gde sam, a zbog nje, ambicije, nadalje imam tendenciju da se razvijam.
Koji medij smatrate dobrim za promociju vašeg djela?
Za promociju i reklamu svojih knjiga i dela koristim društvene mreže, Youtube, i sve platforme koje mi pružaju mogućnost da doprem do što većeg broja čitatelja. Nije mi strano pisanje na Wattpadu, jer sam odande potekla. Pisala sam i na platformi Inkitt. Radila sam video projekte za knjige, poput knjiških trejlera koji se nalaze na Youtubu i Tik Toku. Jedino što nikada nisam uradila je promocija uživo. Nju planiram, i njoj se radujem.
Čitate li neafirmirane domaće autore? (Novije generacije pisaca)
Nekada jesam, sada ne. Imala sam par loših iskustava i od tada se klonim novih „klinaca“. Sada se vodim citatima, delovima iz knjiga koje postavljaju u grupama i tu pravim selekciju šta ću čitati. No opet, to nema veze da li je autor afirmisan ili neafirmisan, domaći ili strani, bitan je onaj x faktor. Da me delo privuče i stvori neodoljivu želju da pročitam više.
Smatrate li da strani autori i domaći koji pišu pod pseudonimom lakše prodaju svoja djela?
Na ovo pitanje mogu odgovoriti samo iz svog iskustva. Smatram da, pošto pišem dela koja u sebi sadrže isključivo stranu temu, da bi bilo bezveze da se potpišem kao, lupam, Grozda iz Čuruga (setih se Balaševića), a pišem o tamo nekom američkom bokseru, kauboju, opakom bajkeru. Isto tako, da pišem knjige sa domaćom temom potpisala bih svoje pravo ime i prezime. Po meni to ima smisla, a i logike, ali ne, pseudonim ne prodaje knjige. Knjige prodaje zanimljiva radnja, stil pisanja i privlačna korica.
Imate li svoj spisateljski uzor?
Nemam. Iskrena da budem, da ste me ovo pitali pre par godina sigurno bih kao iz topa rekla: Jamie Begley, ali danas ne. Čitala sam mnogo i još uvek čitam (moji bi rekli previše), ali uzora nemam. Trudila sam se, kroz ove godine pisanja da nađem svoj stil, da napišem nešto drugačije od svega onoga što sam imala priliku da pročitam.
Koji je vaš omiljeni žanr? (bez obzira na ono što pišete)
Moj omiljeni žanr, verovali ili ne su istorijske romanse. Taj žanr ne pišem, pokušala sam u pogrešno vreme, nije išlo i batalila sam, što nikako ne znači da mu se neću vratiti jer hoću, ali kada sazrim kao autor.
Što biste poručili onima koji tek kreću na svoj spisateljski put?
„Početna tačka svakog uspeha je želja.“ ovo je rekao Napoleon Hil, a meni je druga po redu vodilja. Za sve, pa i za pisanje treba imati jaku želju i volju, a uspeh će zavisiti od truda i zalaganja.
Intervju pripremila Martina Kopić
