Maja je pre godinu dana otvorila svoju knjigovodstvenu agenciju. U početku joj je bilo teško ali vremenom se navikla i sve je došlo na svoje mesto. Imala je malo klijenata ali svi su bili pouzdani. Jednog dana, najavio joj se novi klijent da će doći na razgovor. Zakazala mu je u 17h, posle radnog vremena.
Provetrila je kancelariju i sredila stolove a onda sela za svoj sto čekajući ga. Bio je tačan. U 17h pokucao je na vrata i na njeno „da“ ušao u kancelariju.
Oboje su bili iznenađeni, ali prijatno. Maja je osetila onaj poznati grč u stomaku, koji je imala kad god bi ga srela.
„Ovo je tvoja agencija?“ upitao je.
„Da“ odgovorila je „Sećaš se koliko sam maštala o tome? I, eto, ispunio mi se san.“
Oboje su se nasmejali.
Uvek je osećala toplinu u srcu kad god bi razgovarala sa njim.
Maja i Milan su se zabavljali punih 7,5 godina, a onda se nešto desilo, ni sami ne znaju šta i rastali se.
Svako je otišao svojim putem. Milan je često menjao devojke a Maja se posle godinu dana udala.
Sad, kad je ponovo bila slobodna, radovalo je to što ponovo vidi Milana.
Započeli su saradnju. Kad god bi doneo dokumentaciju, Maja se osećala kao zaljubljena devojka, kao pre desetak godina.
Vremenom, počeli su da izlaze i ta neka čudna hemija među njima, uradila je svoje. Rešili su da obnove vezu. Nadali su se da će ovoga puta znati da čuvaju to što imaju.
Jedne večeri, Milan je pozvao na večeru. Kupio je buket predivnih ruža i odveo je u lep restoran. Pre nego što je konobar poslužio večeru, Milan je kleknuo ispred Maje i nežno je gledajući u oči, upitao:
„Želiš li da se udaš za mene? Ne želim da propustim šansu koja mi se opet pružila. Ovoga puta neću te izgubiti“.
Osmehnula se i nežno izgovorila „Da. Ovoga puta ne neću pustiti da odeš“ Namignula mu je i poljubila ga.
Sanja Trninić
