Možda sam nekada
sanjala
maštala
dozvolila duši da luta
neistraženim
prostranstvima želja
tražeći način da
san postane java,
a želja da mi bude ispunjena…
More suza sa godinama
umivalo je moje lice
tješeći tako ionako
pocijepano srce
tražeći utjehu duboko
u sebi…
A…
Želja ostala je
neispunjena
san nije postao java,
i duša prestala je da luta
ostala sam uskraćena
i suze presušile su,
a srce jednom slomljeno
ionako sastaviti se neda…
I…
Ne plačem više
mašta isprana je
neki novi osmijesi
vrte se oko mene
još ima ljubavi
u mojim i njihovim
očima,
ali ponekad teško je
jer nisu rasli ispod
moga srca…
Želja neprežaljena.
Martina Kopić
