Dok slušam kako mi se obraćaš,
pišeš o meni,
način na koji misliš na mene,voliš…
Sve više se pitam:
Šta sa ovog mesta, mogu učiniti za tebe?
Kako da ti pomognem?
Kako snagu da ti dam?
Želim da me voliš,
razmišljaš o meni…
Na isti način, zauvek.
Ali, odavde sam svestan
da moram te pustiti.
Ne brini, puštam te.
Tvoje srce ne napuštam!
U njemu ću uvek biti, za vek vekova,
kucat će istom tempom kao i pre
ali ti moraš ići dalje…
Srećemo se mi kad dođe vreme.
Vreme je da kreneš…
Samo napred! Ne plaši se, tu sam!
Kad me želiš videti, čuti, zagrliti
zaviri u svoje srce,
ono će me večno čuvati.
Neće me zaboraviti…
Jelena Smuđa
