Prođe jesen,
dođe zima, mene
neka jeza obuzima.
Srce prazno,
duša hladna,
telo zebe.
Gde je moje mesto?
Nema puta, ni adrese.
Kuda da krenem?
Sneg veje, tragove skriva.
Nemam mira…
Čuje se kako vetar svira.
Muzika njegova u srce me dira.
Svaka pahulja nota više.
Teško dišem, posustajem.
Još jedna korak i nema dalje.
Tiho…tiše, tiho…tiše
pahulja, na pahulju, uspomene niže.
Jelena Smuđa
