Majko,
videh te jednog jutra kako sediš sama
Kraj starog prozora našeg malog stana
Ogledala si tvoje izborano lice
posmatrala si sebe sva u suzama.
Kćeri,
Godine su proletele, morale a nisu htele
Prikrale se tako žurno, život čitav isplele
Bore su mi nekad milo lice brzo naružile
Gledam sebe, ne verujem, oči se rastužile.
Majko,
Nemoj suze liti, rukom bore kriti
Sve su one meni drage, nežno lepe
Ne plači majko, jako ću te zagrliti
Pogledaj u mene, tvoje voljeno dete.
Vesna Stražmešterov
