Kada ste počeli pisati?
Počela sam odavno. Imala sam jedva deset godina i pisala sam pesmu za školsko takmičenje. Pesma mi je bila prva i jedina ikad napisana, jer više volim da čitam poeziju nego da je pišem. Uzgred, sa njom sam osvojila prvo mesto na opštinskom takmičenju.
Koliko vremena dnevno odvajate za pisanje?
Sve zavisi od obaveza. Ponekad danima ne napišem ni jedno slovo, a ponekad celo poglavlje od preko 3000 reči u dva sata. Katkad je do manjka inspiracije, ali većinom jednostavno ne stižem.
Kako nastaju vaše priče, poezija, knjige? I gdje pronalazite inspiraciju?
Moje priče, romani, nastaju iznebuha. Obično čujem neku pesmu, koju sam inače slušala hiljadama puta, i likovi sami dođu i okupiraju mi misli. Dakle, inspiracija mi je muzika uglavnom, ali ima dosta priča koje sam čula, ili situacija koje sam videla, i to bude dovoljno da mi se mašta razmaše.
Imate li uvijek priču sastavljenu u glavi ili stvarate priču dok pišete?
Ne. Nikada nemam celu radnju u glavi. Obično znam početak i kraj, a sve između smišljam usput, uporedo kako pišem.
Jeste li vi pronašli pisanje ili je pisanje pronašlo vas?
Zanimljivo pitanje. Pisanje sam pronašla. Oduvek sam puno čitala, dok nisam probala i sama da pišem. Uvidela sam da mi to leži i da imam talenta, iako mi je dugo trebalo da javno prikažem tu ljubav između pisane reči i mene. Volim da stvorim svet koji nema veze sa svetom u kom živim.
Jeste li tiskali svoje knjige i kakvo je vaše iskustvo s tim?
Prvi štampani romani “Sve Boje Ljubavi”, izlazi ovog septembar. Nije prvi napisan, ali je prvi koji će dobiti korice, pa ću videti kako će to ići. Pre svega, štampana knjiga je moj san a sve nakon toga mi je manje važno. Smatram da svako delo nađe svoju publiku, ali da je teško probiti se – jeste.
Smatrate li se uspješnim?
Ne. Ne smatram sebe uspešnom, bar ne na spisateljskom polju. Kao što rekoh, tek će izaći prvi štampani roman, pa ću videti koliko će uspeha dobiti. Stekla sam određenu publiku i to mi je, za sada, dovoljno. Nisam posebno ambiciozna i nemam velikih očekivanja, što je možda najbolje za nekog ko se probija. Instant uspeh nije nikakav uspeh, na posletku.
Kako gledate na druge pisce? (Smatrate li ih konkurencijom? Kakav je vaš stav prema piscima iz regije?)
Izuzetno cenim sve pisce iz regiona. Ne smatram ih konkurencijom, jer podržavam, čitam i radujem se svakom njihov romanu kao da je moj vlastiti. S obzirom koliko se bore da izdaju svaku svoju knjigu, za njih imam samo reči hvale. Moje pisanje ne određuje sujeta, zato volim da mislim da je to slučaj i kod drugih.
Gdje i kako vidite svoje pisanje u odnosu na druge spisatelje?
Ne upoređujem se sa drugima. Pišem kako pišem, drugi isto tako. Svaki roman, moj ili tuđi, ima nešto posebno po čemu je prepoznatljiv. Čak i da je tema ista, uvek ima nečega što odvaja jedno delo od drugog dela. Da li je to stil pisanja, vreme radnje, dijalog… Uvek ima tih sitnica koje prave razliku. Većini nas je zajednička tema romansa, ovog ili onog oblika, pa je nezahvalno da kažem da je neko loš a ja dobra, ili obratno. Svi smo odlični i trudimo se da budemo još bolji, a to je jedino važno.
Koliko ste samokritični?
Veoma sam samokritična. Uvek mislim da sam ovo ili ono mogla bolje napisati. Tražim mane i kada mi drugi kažu da ih nema, što je dobro. Ne mislim o sebi u superlativu, jer savršenstvo ne postoji i uvek može bolje i više.
Koji medij smatrate dobrim za promociju vašeg djela?
Danas su društvene mreže zauzele primat nad svim ostalim sredstvima javnog informisanja, ili reklame. Tako da smatram da su trenutno najbolje mesto za promociju mog romana. Obilje knjiških grupa, stranica i ostalog sadržaja, po meni igra najveću ulogu u predstavljanju dela i daje mogućnost svima da prikažu svoje romane. Sad koliko će roman biti voljen, zavisi od samog romana. Ali, daleko najbolja reklama je ona po preporuci.
Čitate li neafirmirane domaće autore? (Novije generacije pisaca)
Naravno. Neafirmisani autori su me ugodno iznenadili. Vidi se i oseti veliki talenat kod svih njih, ali i velika predanost i bezuslovna ljubav prema pisanoj reči. I ja spadam u grupu neafirmisanih autora, tako da donekle znam koja nas emocija vodi napred.
Smatrate li da strani autori i domaći koji pišu pod pseudonimom lakše prodaju svoja djela?
Nema veze da li neko piše pod pravim imenom ili pod pseudonimom, to ne određuje prodaju knjige. Pseudonim je jedna vrsta krinke, jer se svako boji osude okoline. Mada smo skloniji da čitamo dela koja na sebi nose ime stranog autora, pa možda neko pribegava tom triku zarad bolje prodaje.
Imate li svoj spisateljski uzor?
Možda će zvučati čudno, ali nemam. Poštujem i čitam mnoge pisce, ali se ne ugledam ni na koga. To jest, ne mogu da izdvojim jednog čiji mi se rad toliko sviđa da bih priželjkivala da budem nalik njemu.
Koji je vaš omiljeni žanr? (bez obzira na ono što pišete)
Omiljeni žanrovi su mi romansa, u svim varijacijama, i drama.
Što biste poručili onima koji tek kreću na svoj spisateljski put?
Nikada, ni po koju cenu, ne odustajte. Puno čitajte, puno pišite, usavršavajte se i ne dozvolite da vam loši komentari zaustave napredovanje. Smislenu kritiku uvek razmotrite i uvažite, a na onu drugu se ne obazirite. Razlikuju se te dve kritike, da ćete ih odmah uvideti. I ono najvažnije, uvek budite svesni sebe i onoga koliko zaista možete da pružite. Kvalitet uvek nađe način da se istakne. Pišite ono što volite, jedino tako će delo imati lepotu.
Intervju pripremila Božana Ćosić
