Baka Milena je već u pet bila obučena i opasana uštirkanom keceljom. Maramu je zavezala ispod brade al’ je prethodno, iznad čela, napravila talase od kose. To je bio svakodnevni jutarnji ritual. Skuvala bi sebi kafu i pristavila ručak. Često bi pravila domaće kolače, kako ih je ona zvala “seljački kolači”. Glavni sastojci su bili vanila ili cimet, a nekad i oba. Tako da je kuća mirisala na te začine čak i kad nije tog dana mesila kolače.
Imala je samo jednog sina. Udala se i rodila u ratno vreme, živela sa mužem bez svekra i svekrve, a i dugo je bila sama dok je muž bio u ratu i zato se odlučila samo za jedno dete. Tokom života kajala se što nije rodila još jedno. Iako je sin bio dobar prema njoj patila je što nema ćerku.
O tome je često govorila unuki Snežani. Bila je presrećna kada se ona rodila i volela je kao svoje dete.
Snežana je volela svoju baku, učila od nje da kuva i slušala razne seoske priče, neke i više puta.
Kada se Snežana udala, baka je imala 79 godina. Nekoliko godina unazad govorila je da je kraj i da će uskoro umreti. A unuka je odmahivala glavom i govorila joj da mora da sačeka da vidi njenu decu.
Ubrzo nakon udaje ostala je trudna. Baka je bila jako srećna. Trudila se da joj ugodi i davala savete a ponekad bi napravila i svoje seljačke kolače. Snežana se predivno osećala u trenucima provedenim sa bakom.
Jednog dana, kada se vratila sa posla, primetila je tužno lice svog muža.
“Ljubavi, šta te muči?”
“Sedi da razgovaramo.”
Seli su jedan naspram drugog a onda je on nakon par trenutaka biranja reči, tihim glasom izustio:
“Zvala je tvoja mama… i rekla da je baka noćas umrla.”
Snežanino srce se steglo i počela je da plače a muž je prišao i zagrlio je.
Nije išla na sahranu. Rekli su joj da trudnice ne idu. Tugovala je u svom domu sećajući se mnogih divnih trenutaka sa bakom.
Sutradan, nakon sahrane otišla je kod roditelja. U dvorištu je dočekao tata, bakin sin jedinac. Zagrlii su se i ona je zaplakala a on je svoju bol skrivao iza osmeha, kako ne bi još više rastužio ćerku. Taj divni čovek.
Ušla je u kuću i pogledom tražila svoju baku iako je bila svesna da je više nema. Jedino što je osetila bio je miris vanile i cimeta koji će večno čuvati uspomenu na baku.
Sanja Trninić
