U Masarikovoj.
Prolazim, gledam stare kuće.
Starih kapija, tih sandučeta.
Kada poštar dolazi biciklom.
Noseći pisma, razglednica.
Pošiljaka iz inostranstvu.
Uske ulice,malih parkinga.
Mačka sedi na prozoru.
Kod zgrade u prizemlju.
Starih zidova, prozora.
Starih zavesa.
Starih malih lokala.
Starih roletna.
Izlizanih, izbledelih boja.
Starih vrata, kvaka.
Izbledelih krovova.
U Masarikovoj
Na ćošku, bila je mala kafana.
Sa malom baštom.
Stolova sa kariranim stoljnjacima.
Starinskih stolica.
Izbledele oznake.
Sećam se…
Kao mala prolazila sa ocem.
U rukama sladoled na štapić.
Puknuti beton, sa malim rupicama.
Ova ulica u Novom Sadu.
Ima svoju priču.
Pre su se pevale serenade.
Mladići čekali ispred ulaza.
Ljubavne patnje.
Ispred ulaza u hodniku.
Ostavljene male porukice.
Ljubavne.
Izgubljenih.
Ostavljenih šešira.
Cipkanih rukavica.
Malih ženskih minđuša.
Parkiranje fice.
Peglice sa prikolicom.
Tih komšinica.
Kod ulaza.
Razgovora, trač partija.
Predveče.
Tih klupa.
Starih komšija.
Listaju čitajući novine.
A neki.
Hrane golubove.
Pustanje ploče.
Arsen Dedic
Djordje Marjanović.
Tih igranki.
Tog ruma.
Ostavljenih priča.
Bez nastavaka.
Tužnih rastanaka..
Novosadske ljubavi.
U Masarikovoj.
Ostadoše tajni.
Ulica blizu centra.
Mozda pod lipom.
Tih malih Novosadjana.
Malih Novosadjanki.
Igrali su se žmurke.
Sarali beton, kredom u boji.
Izmedju dve vatre.
Slovačke crkve.
Madjarskog pozorišta.
Tih prestava.
Nekada obucarske radnje.
Nekada krojacke radnje.
Male radnje.
U Masarikovoj.
U toj uskoj ulici.
Do centra Novog sada.
Ostavljenih priča.
Ostavljenih duša.
Eh Masarikova.
Ostala je ista.
Samo sa secanjima.
Sandra Brankov
