Poklopio sam laptop, mobitel ugasio
i napokon mogu čuti sam sebe.
U tišini sam kleknuo i pred Tebe.
Hvala Ti što si me i ovaj put spasio.
Odmah sam u mislima poljubio ljude,
siromahu ubacio novčić u ruku,
rogozu priznao svu njegovu muku
i bio s ribama kad mu lišće ljube.
Bisere više ne bacam pred svinje.
Oči su mi bistre kao voda iz zdenca.
Ljubav mi pleše nasred cvjetnog vijenca.
Postajem zraka koja vodu pije
iz suncem okupanih dravskih valova.
Pomladio sam se i izlazim iz snova.
Milan Frčko
